Kateterom spasavaju nogu od amputacije

ROTACIONA ateroktomija, koja je kod nas nedavno, prvi put uvedena u praksu u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", spas je za pacijente kojima preti gangrena i amputacija noge. Doskoro su se ovakvi problemi rešavali samo pomoću balon-dilatacije, ugradnje stenta i bajpas intervencija, dok je pacijentima kod kojih ove metode zbog visokog rizika nisu mogle da se primene amputiran deo ekstremiteta.

- U rotacionoj ateroktomiji se, pomoću posebnog aparata, pacijentu u suženi krvni sud ubacuje kateter sa oštrim sečivima koja prave 70.000 obrtaja u minuti i tako eliminišu tvrdokorne, kalcifikovane naslage, čime se ponovo uspostavlja prekinuta cirkulacija - kaže, u intervjuu za "Novosti", profesor Zagrebačkog sveučilišta dr Vinko Viđak, interventni radiolog, koji je edukovao stručnjake "Dedinja" za primenu ove procedure.

* Koje su prednosti ove vrste "čišćenja" zapušenih arterija?

- Glavna prednost ove metode je u tome što se kalcijumski depoi u potpunosti uklanjaju iz krvnog suda, a da se pritom zid krvnog suda ne ošteti. Takođe, metoda je značajna i zato što smanjuje potrebu za operativnim procedurama, od kojih je najteža amputacija noge. Uz odgovarajuću opremu, ovaj način lečenja pogodan je za rutinsku primenu, bez velikih i komplikovanih priprema.

* Koliko traje oporavak pacijenta?

- To je jednodnevno lečenje i pacijent već sutradan može da bude otpušten kući. Značajno mu se poboljšava kvalitet života, jer više nema bola, grča i otežanog kretanja. Ova metoda može da se izvodi na svim arterijama u telu, a najčešće se primenjuje na arterijama nogu.

* Kako se izvodi sama intervencija?

- Mesto zapušenja u krvnom sudu koje je potrebno da se tretira unapred je poznato. Intervencija "čišćenja" uglavnom traje od pola sata do sat vremena i izvodi se u lokalnoj anesteziji. Od mesta zapušenja krvnog suda zavisi s koje strane ćemo da uđemo sa kateterom. Dimenzije katetera su različite i zavise od veličine promena na krvnom sudu.

* Šta se dešava kada ne može da se obezbedi protok krvi kroz arteriju?

- Pacijentima koji boluju od bolesti perifernih arterija, kada dođe do zapušenja krvnog suda najpre prete ishemija, ganrgena, pa i amputacija ekstremiteta. Naročito kada je reč o krvnim sudovima potkolenice. Ova stanja mogu da budu i životno ugrožavajuća. Danas od periferne arterijske bolesti boluje veliki broj ljudi, a najviše dijabetičari, kod kojih je povećana sklonost ka razvoju gangrene i mnogobrojnim drugim komplikacijama.

* Zbog čega nastaje periferna arterijska bolest kod onih koji ne boluju od dijabetesa?

- Reč je o degenerativnom oboljenju krvnih sudova, aterosklerozi, na koju, osim same genetike, u najznačajnijoj meri utiče pušenje, a nešto manje i povišen krvni pritisak i povišen nivo masnoća u krvi. Pre dve-tri decenije od ateroskleroze su uglavnom bolovali muškarci, a danas sve češće obolevaju i žene.

ISKORAK

* Koliko često se periferna arterijska bolest završi amputacijom noge?

- Kod nas na Balkanu amputacija noge je od 10 do 15 puta učestalija u odnosu na, recimo, Veliku Britaniju. Zato je rotaciona ateroktomija ogroman iskorak u lečenju periferne arterijske bolesti.