Na pozne godine mislite još u mladosti!

Da li starenje može biti zanimljiv put mudraca koji pomera granice životne radoznalosti na nekom višem nivou, ili će se pretvoriti u posrtanje na krivudavim stazama poznog trećeg doba, koje niko ne voli, zavisi od niza faktora. Dobra genetska potka je glavno polazište za kasnije sveukupno zdravlje do kraja života. A koliko dugo će fizičko i mentalno zdravlje biti kvalitetno, često zavisi i od samog pojedinca i njegovog odnosa prema samome sebi.

Da li i koliko starenje u trećem dobu može biti zdravo, sa čim je sve opterećeno, može li biti period za uživanje, neka su od pitanja o kojima govori gerijatar docent dr Predrag Erceg sa Kliničkog odeljenja za gerijatriju Kliničko-bolničkog centra Zvezdara:

- Proces starenja nije kod svih isti. Međutim, kod svih podrazumeva brže ili sporije fiziološko propadanje organa, koje nužno ne znači i bolest. Zapravo, ne može se staviti znak jednakosti između starosti i bolesti. Veliki broj starih nije bolestan ili ima neku od hroničnih bolesti sa kojom može potpuno normalno da funkcioniše.

* A kada je reč o mentalnom aspektu?

- Sa starenjem intelektualne funkcije blago slabe, ali to ne znači, na primer, da su takve osobe i dementne. Demencija jeste bolest koja se javlja u starijoj životnoj dobi, ali da bi se ona i definisala neophodno je da postoje još neki klinički znaci. Stoga, ne može se nekome zato što je u trećem dobu a povremeno ispoljava zaboravnost, jednostavno prilepiti etiketa demencije. Zaboravnost jeste karakteristična za stare osobe, ali to ne znači da su svi dementni.

* Postoji li zdravo starenje?

- To je, zapravo, uspešno starenje, a podrazumeva odsustvo bolesti i očuvanost fizičkih i mentalnih sposobnosti. Reč je o realnoj situaciji koju pokazuje krštenica, ali su organi i mentalno zdravlje u funkcionalnom smislu mnogo bolje očuvani. Kada govorim o odsustvu bolesti mislim na odsustvo teških hroničnih bolesti karakterističnih za ovaj period života. Recimo, kod starih je često prisutna hipertenzija, ali ako se ona leči na pravi način, ne mora značajno da utiče na kvalitet života.

* Od čega primarno zavisi kvalitetno starenje?

- Pre svega, od genetskog nasleđa koje ne možemo da promenimo. U velikoj meri zavisi i od našeg stila života, koji u mladosti možemo da menjamo. Kada ovo kažem, mislim na suzdržavanje od pušenja, alkohola, nezdrave ishrane. Fizička neaktivnost takođe je pogubna i ubrzava starenje organizma. Sve ove loše navike možemo da promenimo i iskorenimo i na vreme se priklonimo zdravom načinu života, koji je veliki garant uspešnog starenja. S obzirom na to da je organizam čoveka složen sistem, u potpunosti povezan svakim svojim delićem, sasvim je logično da fizičko zdravlje utiče i na mentalno stanje.

* Šta je važno kod mentalnog očuvanja zdravlja?

- Važno je očuvanje kognitivnih sposobnosti, kao što su pažnja, percepcija, prepoznavanje osoba iz neposrednog okruženja i sredine uopšte, pamćenje, donošenje odluka i rešavanje problema... Za kognitivno zdravlje je bitna mentalna aktivnost, baš kao što je za fizičko zdravlje bitna aktivnost tela. U tom smislu, poznato je da ljudi koji odu u penziju a nemaju nikakve intelektualne izazove, imaju daleko veće šanse da obole od demencije. Zato je izuzetno važno da se ne izoluju već da se druže, igraju sa komšijom ili nekim drugim šah, slušaju radio, čitaju novine i knjige... Osim toga, socijalna izolacija stvara veći rizik i za pojavu depresije. A depresija predstavlja savršenu podlogu za pojavu krajnje ozbiljnih bolesti.

VEDRINA DUHA I OPTIMIZAM Starije osobe koje se lakše prilagođavaju na sva ograničenja koja donosi neka hronična bolest ili invaliditet imaju kvalitetniji život u odnosu na one koji se nisu adaptirali. Da li će neko lakše prihvatiti tešku situaciju u kojoj se našao, umnogome zavisi i od njegovog optimizma i vedrine duha. Da bi sebi pomogli ne treba da se oslanjaju isključivo na lekare i druge stručne službe, već da i sami pronađu izazov koji će im skrenuti misli sa onog što predstavlja neprijatnu realnost. Pisanje, slikanje i druge vrste mentalne angažovanosti skreću loše misli i pomažu da se lakše isprazne negativne emocije, a samim tim i da se osećaju bolje - objašnjava dr Erceg.

- Istina je da se u starosti neke karakteristike pojačavaju. Negativna pojava je neminovno propadanje svih sistema u organizmu. Javljaju se i takozvane neutralne karakteristike kao što je seda kosa. Ali se zato ističe pozitivna karakteristika u vidu mudrosti nakupljene kroz iskustvo i znanje.

VEŠTAČKA PODELA

Po još uvek aktuelnoj definiciji Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, u treće doba svrstane su osobe starije od 60 godina. Što se tiče lečenja, gerijatrija se bavi starijim od 65 godina. Međutim, nova saznanja ukazuju na to da se životni vek produžava na celoj planeti, pa čak i u zemljama gde je natalitet visok, tako da ova definicija zastareva. Zapravo, postoji potreba za redefinisanjem o tome kada ljudi postaju stari. A inače se smatra da je podela na stare i mlade veštačka. U suštini je bitnija biološka starost, odnosno koliko je neko zdrav nego koliko ima godina - ističe ovaj stručnjak.

ZACRTAN PUT

O zdravlju treba da se misli na vreme, a ne kada se razbolimo ili ostarimo. Put ka uspešnom starenju počinje još u mladosti izbegavanjem nezdravih životnih navika. U suprotnom, ne možete očekivati vitalnu starost ako pola života provedete sa navikama kojima narušavate zdravlje, a drugu polovinu provedete sanirajući i lečeći posledice - decidan je naš sagovornik.