Za trećinu više moždanih udara

U NEUROLOŠKIM ambulantama za gotovo 30 odsto povećan je broj pacijenata, a glavni razlog je hladno vreme, koje ne pogoduje cerebrovaskularnom sistemu. Pacijenti kod lekara uglavnom dolaze zbog naglog skoka krvnog pritiska, koji kod trećine dovede do moždanog udara. U porastu su, potvrđuju neurolozi, infarkti mozga praćeni krvarenjem, koji u velikom broju slučajeva ostavljaju teže posledice.

Doktorka Nevenka Zarić, načelnica prijemnog odeljenja Specijalne bolnice "Sveti Sava", kaže da neurolozi u ovoj ustanovi u toku 24 sata pregledaju po 60 pacijenata.

- Moždani udari sa intracerebralnim krvarenjem smanjuju ishod za potpuni oporavak pacijenta, ali nije svako krvarenje u mozgu isto - kaže dr Zarić. - Najčešće je reč o krvarenju u velikom mozgu, a moguće je da do krvarenja dođe na netipičnom mestu, odnosno u malom mozgu ili da krvarenje prodre u moždane komore. Lečenje se uglavnom sprovodi lekovima, a vrlo retko je potrebna operacija.

Kada u mozgu pukne prošireni krvni sud ili aneurizma, tada, po pravilu, izostaju specifični simptomi moždanog udara, poput oduzetosti nogu i ruku, smetnji pri govoru, vidu...

- Izliv krvi usled pucanja aneurizme u prostor ispod meke moždane ovojnice nazivamo subarahnoidalno krvarenje (SAH) - kaže naša sagovornica. - U ovom slučaju klinički simptomi su karakteristični i specifični. Pacijenti se najčešće žale na nesnosnu glavobolju, osetljivost na svetlost, kočenje i bolove u vratu, mučninu i povraćanje. Vrlo brzo posle pojave glavobolje dolazi do poremećaja stanja svesti.

Doktorka Zarić objašnjava da je poremećaj stanja svesti jedan od klasičnih simptoma moždanog udara, bilo da je reč o zakrčenju krvnog suda ili krvarenju u mozgu. Ipak, ne znači da je svaki poremećaj svesti moždani udar.

- Vrlo često u naše ambulante dolaze pacijenti koji su iscrpljeni zbog respiratorne infekcije ili upale pluća - kaže dr Zarić. - Do poremećaja stanja svesti, iako se pacijenti uplaše i posumnjaju na moždani udar, dolazi zbog visoke temperature, a najčešće zbog dehidriranosti mozga, jer ne piju dovoljno tečnosti. Ovo stanje je naročito izraženo kod starijih osoba koje pate od ateroskleroze. Njima je potrebna infuzija i, po potrebi, antibiotici.

MASOVNO UBIJA

Moždani udar je u Srbiji prvi uzročnik umiranja kod žena, a drugi kod muškaraca. Procena je da godišnje 25.000 ljudi doživi infarkt mozga, od kojih 7.500 umre, a isto toliko ostanu invalidi. Od ukupnog broja onih koji dožive moždani udar, više od 1.000 je mlađih od 40 godina. U većini slučajeva (85 odsto) moždani udar nastaje kada krvni ugrušak (tromb) začepi arteriju u mozgu. U ostalih 15 odsto šlog se javlja kad arterija u mozgu pukne.