Kako nastaju „tesna pluća“

SVI koji se žale da imaju kratak udisaj i da ne mogu da se nadišu trebalo bi da odu na pregled kod lekara. Ovaj poremećaj na latinskom se naziva dispneja i u doslovnom prevodu znači "glad za vazduhom". Do dispneje može da dođe usled predmenstrualnog sindroma, menopauze, stresa, nervoze, pušenja, kao i promene klimatskih uslova, ali uzrok mogu da budu i mnogo ozbiljnija stanja.

- Za "tesna pluća" ili "osećaj da ne može da se udahne do kraja", kako pacijenti često opisuju dispneju, može da bude odgovorna astma, hronični bronhitis, pretvaranje plućnog tkiva u ožiljke, upala pluća, pucanje plućne maramice ili prisistvo vode u njoj - kaže pulmolog Tatjana Radosavljević. - Takođe, uzrok mogu da budu i kardiološki problemi, kao što su poremećaji srčanog ritma, popuštanje srca, upala srčanog mišića i srčane kese, kao i anemija i oboljenja štitaste žlezde.

Da bi se utvrdio tačan razlog neophodna je dijagnostika.

- Ne treba polaziti od pretpostavke da je nedostatak vazduha izazavan nervozom ili stresom, već treba isključiti sve druge uzroke - kaže naša sagovornica. - Važno je da se na vreme urade osnovne laboratorijske analize, EKG i snimak pluća. Zavisno od nalaza, pacijent se dalje upućuje ka odgovarajućem specijalisti.

Doktorka Radosavljević kaže da zdrave životne navike, prestanak pušenja i antistres programi poput joge i meditacije, kod osoba čija dispneja nije posledica ozbiljne organske bolesti, mogu znatno da poboljšaju stanje.

Vežbe disanja su važne kod pacijenata kojima je ovaj poremećaj uzrokovan plućnim bolestima. Kod pacijenata kod kojih je razlog dispneje nervoza ili hormonalni status, takođe pomažu vežbe za opuštanje, čajevi ili blagi sedativi koje je propisao lekar.