I vakcina i imunoglobulin protiv besnila

Pri odabiru mesta za odmor u egzotičnim ili nepoznatim krajevima, retko ko razmišlja o eventualnom susretu sa životinjom sumnjivom na besnilo ili neku drugu bolest. Ona može biti divlja, ali i domaća, i kreće se "bez pasoša" u odnosu na državne granice, tako da je migracija moguća iz različitih država.

Kada se pogleda mapa regiona u svetu u kojima su registrovane zaražene životinje, vidi se da su one na svim kontinentima prisutne u različitom broju.

U našim krajevima najčešće su zaraženi psi, mačke, lisice, pacovi, miševi, divlje svinje, veverice, slepi miševi...

Besnilo (rabies) je akutno infektivno oboljenje sa smrtnim ishodom. Izaziva ga virus besnila, koji se putem nerava prenosi u mozak. Prenosi se ujedom besne životinje ili kontaktom sluzokože sa pljuvačkom besne životinje. Prvi simptomi koji se javljaju kod čoveka koga je ujela besna životinja su psihomotorni nemir, hidrofobija (strah od vode) i nemogućnost gutanja zbog pojave grčeva ždrela. Grčevi se javljaju pri svakoj pomisli ili pogledu na vodu. Kasnije dolazi do paralize lobanjskih i kičmenih nerava. Zatim sledi pojava "demonskog pogleda" i proširenih zenica. Inkubacija traje od dve do šest nedelja.

Pomoć osobi koju je ujela životinja sumnjiva na besnilo, pored sanacije rane, sastoji se u tome da se što pre izvrši neutralizacija virusa, u ranom periodu inkubacije, pomoću pasivne i aktivne zaštite od infekcije. Pacijentu se daju vakcina i imunoglobulin protiv besnila. Tako se postiže vezivanje virusa, a i stimulacija organizma da sam stvori antitela.

Da bi se sve to pravilno sprovelo, uvek je pri ujedu bilo koje životinje neophodno odmah potražiti pomoć lekara. Što se tiče predostrožnosti, čovek treba da bude obazriv, da ima mreže i zavese na prozorima i da se kreće po osvetljenim zonama.