Tek kod svakog desetog kila je za operaciju

ČAK 60 odsto stanovništva ima hijatus herniju, odnosno želudačnu kilu, ali je operacija neophodna tek kod 10 odsto pacijenata, kod kojih lekovi nisu pomogli. Najveći problem su velike kile, koje su povezane sa slabijim vezivnim tkivom. Često se ponovo vraćaju i lečenje je onda dugotrajno.

- Kila može da bude velika samo dva santimetra, ali može doći do situacije da se ceo želudac nalazi u grudnom košu. Najvažnije je pravilnom dijagnostikom odrediti da li je problem samo anatomski, ili izaziva tegobe i stanje koje se sve, više pogoršava - kaže u intervjuu za "Novosti" prof. dr Aleksandar Simić, specijalista ošte hirurgije u Prvoj hirurškoj klinici u Kliničkom centru Srbije.

* U kojim slučajevima se želudačna kila leči medikamentima, a kada je potrebna operacija?

- Tegobe kod malih kila, od dva ili tri santimetra, pokušavamo najpre da izlečimo lekovima i promenom životnih navika. Ukoliko to ne uspe i tegobe se nastave, mora se pristupiti operativnom rešenju. Kod postojanja velikih želudačnih kila, zbog komplikacija koje se između ostalog mogu javiti i na srcu ili plućima, uvek se predlaže operativno lečenje, jer se samo na taj način može sprečiti nastanak ozbiljnih komplikacija.

* Da li svaka hijatus hernija treba da se operiše laparoskopski?

- To je "zlatni standard" kada je u pitanju operacija želudačne kile, jer najviše odgovara pacijentima, skraćuje vreme oporavka i bolovi prestaju nakon nekoliko dana. Pacijenti imaju dva reza veličine jednog santimetra, i tri reza od po pola santimetra. U izuzetno retkim slučajevima, laparoskopija se ne može primeniti zbog priraslica od prethodnih operacija u trbuhu, ili nestručno urađene prethodne operacije. U takvim slučajevima primenjuje se operacija otvorenim pristupom.

* Postoji li razlika između operacije velikih i malih kila?

- Što je kila manja, operacija je kraća i jednostavnija. Velike želudačne kile zahtevaju pažljivo vađenje celog želuca i trbušne maramice, kako se ne bi oštetili okolni organi. Nakon što se povrati normalna anatomija jednjaka i želuca, neophodno je načiniti rekonstrukciju kilnog otvora na dijafragmi, kao i fundoplikaciju, odnosno funkcionalnu valvulu od želuca koja sprečava vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak. Kod manjih želudačnih kila, kada postoji izražena gorušica, koriste se specijalni magnetni prstenovi, odnosno elektrode koje stvaraju otpor vraćanju želudačnog sadržaja u jednjak. Zasada se ove dve procedure ne primenjuju u Kliničkom centru Srbije.

* Da li se uvek stavlja "mrežica"?

- Postoji mogućnost da se na dijafragmu postavi sintetski materijal, takozvana mrežica. Ipak, ja pripadam grupi hirurga koji nisu pobornici ovakve tehnike, jer ona može da izazove ozbiljne komplikacije i neželjene efekte. Pošto je dijafragma organ koji se pomera pri svakom udisaju, mrežica može da bude nestabilna, da se pomeri i ošteti jednjak ili želudac. Neke od njih se prave od organskih tkiva i ne stvaraju takvu vrstu komplikacija, ali još nisu dostupne o trošku zdravstvenog osiguranja u Srbiji. To ne treba naročito da zabrinjava pacijente, jer je iskustvo Centra za hirurgiju jednjaka Prve hirurške klinike pokazalo da adekvatna operacija i operativna tehnika bez sintetskog materijala mogu da reše problem na pravi način.

* Kada je "mrežica" neophodna?

- U 20 odsto slučajeva dešava se da se na mestu reza kod operacija kile koje su izvedene klasičnom metodom pojavi nova, ventralna kila. Taj slučaj zahteva laparoskopsku reoperaciju, tokom koje je potrebno staviti "mrežicu". U tom slučaju, ona nije blizu jednjaka i želuca i samim tim ne izaziva komplikacije.

* Koliko često se kila nakon operacije ponovo vrati?

- Prema svetskim studijama, oko 15 odsto pacijenata ponovo će i pored operacije imati manju ili veću želudačnu kilu, ali najveći broj njih neće zahtevati ponovnu operaciju. Veliki broj bolesnika sa hijatus hernijom ima prirodnu slabost vezivnog tkiva, tako da i pored adekvatno načinjene procedure dolazi do ponovne pojave kile. U tom slučaju, alternativa mogu da budu lekovi, koji u većini slučajeva uspešno smanjuju simptome. U Centru za hirurgiju jednjaka reoperisali smo određeni broj pacijenta, uglavnom iz drugih ustanova, kojima se kila ponovo pojavila i stvarala im veće probleme.

* Osim vraćanja kile, koje su najčešće komplikacije nakon operacije?

- I pored adekvatno načinjene procedure, posle operacije može se pojaviti otežano gutanje, odnosno nadutost trbuha uzrokovana većom količinom gasova. Ove tegobe su prolazne u 95 odsto slučajeva, u periodu od oko šest meseci posle operacije. Nastaju zato što je organizmu potrebno vreme da se navikne na novonastalu situaciju. U retkim slučajevima kada simptomi ne prođu, znači da je došlo do oštećenja nervnih vlakana, koja ne mogu da se vrate u normalu. Ipak, nabrojane komplikacije za pacijente nisu ni izbliza toliko teške koliko su teški problemi kada postoji želudačna kila. Zbog toga se 95 odsto pacijenata, od njih 700 koje smo do sada operisali laparoskopskim pristupom, godinu dana nakon operacije izjasnilo da bi se ponovo operisalo kada bi došlo do istog problema. n

KOMPLETAN PREGLED

* Šta podrazumeva pravilna dijagnostika?

- Nephodno je detaljno porazgovarati sa bolesnikom da bi se razumeli njegovi problemi, a potom u zavisnosti od simptoma obaviti endoskopiju, rendgen sa barijumskim kontrastom, pehametriju sa impedancom (merenje količine kiseline u jednjaku) i manometriju jednjaka (određivanje vrednosti pritisaka). Bez kompletno urađenih pregleda, pacijent se ne sme uputiti na operaciju.