Samo uz dobro lečenje život prolazi bez tegoba

Na otežano disanje, pritisak u grudima, zviždanje i kašalj posebno treba obratiti pažnju jer su karakteristični za astmu, sve učestaliju hroničnu zapaljensku bolest. Procenjuje se da u svetu od astme boluje oko 300 miliona ljudi, a u Srbiji šest odsto populacije. Svako sedmo dete školskog uzrasta i svaka dvadeseta odrasla osoba.

- Jednom dijagnostikovana astma ostaje pratilac do kraja života. Međutim, pravilno lečenje omogućava normalan život bez opterećujućih tegoba. Bolest je zapaljenskog karaktera i zahvata određene strukture bronhija, tačnije sluznicu i mišićni sloj, kao i ćelije koje luče različite medijatore, odnosno posrednike zapaljenja, dovodeći na taj način do suženja disajnih puteva. Zbog tog suženja i dolazi do ispoljavanja navedenih simptoma. U svakom trenutku pogoršanja bolesti oni dolaze do izražaja dok u mirnoj fazi izostaju, kao i bilo koji drugi patološki nalaz na plućima, bez obzira na to da li se radi o alergijskoj ili nealergijskoj astmi - objašnjava profesor dr Aleksandra Ilić Dudvarski iz Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije.

* Šta je karakteristično za alergijsku astmu?

- Alergijska astma je nasledna, genetski uslovljena, i od nje boluje 60 odsto pacijenata. Ipak, da bi se pojavila organizam mora da reaguje na određeni provocirajući faktor. Zapravo, bez obzira na naslednu sklonost neophodno je i da iz spoljašnje sredine deluju određeni alergeni. To su najčešće inhalacioni alergeni u koje spadaju polen drveća i korova - posebno ambrozije. Grinje iz tepiha, dušeka i zavesa su druga velika grupa alergena, a zatim buđ, duvanski dim, dlake mačke i psa, kao i alergen bubašvabe. Osobe sa ovim oblikom astme vrlo često imaju i ekcem, alergijski rinitis, koprivnjaču, kao i povišene vrednosti imunoglobulina E u krvi.

* Šta onda dovodi do pojave nealergijske astme?

- Oboleli od nealergijske astme kojih je nešto manje, nemaju naslednu sklonost za bolest. Do pojave i pogoršanja obolenja najčešće dovode različiti respiratorni virusi. Ovi pacijenti često imaju još i nosne polipoze, sinuzitis ili alergiju na aspirin. Međutim, zbog uzročnika, po svom toku ovaj oblik astme može biti daleko teži.

* Postoji li još neki oblik ove bolesti?

- Osim ova dva osnovna oblika postoji i astma udružena samo sa kašljem, a bez otežanog disanja i sviranja u grudima. Postoji i astma izazvana samo naporom. Ovaj oblik najpre može da se uoči kod dece koja na fizičkom vaspitanju ne mogu da izvedu nijednu vežbu ili potrče, zato što počnu otežano da dišu. Zato, pre nego što pomisle da deca žele da izbegnu fizičko, nastavnici bi trebalo da ih pošalju na pregled pedijatru pulmologu.

* Kada se astma obično javlja?

- Najčešće u ranom detinjstvu, mada veliki broj simptoma može da se izgubi u pubertetu. Određeni procenat ovih mališana ipak i posle puberteta ispoljava simptome bolesti. Za roditelje je uglavnom šokantno saznanje da njihova deca imaju astmu. Kada prevaziđu taj trenutak i preko usta prevale reč "astma", pedijatri su sigurni da lečenje može da počne uz njihovu punu saradnju. Sa odgovarajućom terapijom u njihovom kvalitetu života ništa ne mora da se promeni. Mogu bez opterećenja da se bave sportom i učestvuju u svim drugim aktivnostima. U svetu postoje mnogi vrhunski sportisti i poznate ličnosti za koje se zna da su imale astmu, a to ih uopšte nije ometalo da postižu vrhunske rezultate. Za astmu je od svih sportova najdelotvornije plivanje, jer apsolutno pozitivno deluje na pluća.

* Da li bolest može da se javi i u odraslom dobu?

- Astma može da se javi i u kasnijem životnom dobu, pa i kod pacijenata koji u detinjstvu nisu imali nikakve simptome. Dijagnoza je ta koja treba da potvrdi da ispoljeni simptomi ukazuju na ovu bolest. U okviru dijagnostike primenjuje se spirometrija kojom se ispituje plućna funkcija. To je jednostavna i neagresivna metoda kojom se meri kapacitet pluća, i na taj način određuje stepen suženja disajnih puteva. Obavezno se sprovode i kožne probe na inhalacione alergene kao i određene testovi iz krvi, kojima se dokazuje sklonost ka alergijama.

* Šta je terapija?

- Inhalaciona terapija, odnosno popularne "pumpice", najdelotvornije su, jer lekovi direktno dospevaju do obolelog organa, odnosno bronhija. Količina leka koja se na ovaj način uzima znatno je manja, nego kada se uzimaju lekovi u obliku tableta. Navika na pumpicu se ne stvara, tako da nema razloga za njeno izbegavanje. Osim "pumpice" postoje još dve grupe lekova, od kojih jedna služi da proširi disajne puteve. Ovi lekovi se koriste po potrebi, odnosno kada pacijent ima tegobe. Druga grupa podrazumeva inhalacione kortikosteroide koji redovno moraju da se koriste bez obzira na to da li su tegobe prisutne ili ne. Ovo je važno da se zna jer pacijent nikada ne sme na svoju ruku da prestane sa uzimanjem terapije u odsustvu simptoma. Odluku o eventualnom prekidu terapije uvek i isključivo treba da donese lekar nakon obavezne tromesečne kontrole od početka uzimanja lekova. Ukoliko pacijenti nemaju nikakve tegobe treba što više da provode na svežem vazduhu, da idu na more ili u banje i što više plivaju. Osim toga, ovim pacijentima najviše prija suva klima.

DECA, GRINjE I PRAŠINA

U sobi deteta alergičnog na kućnu prašinu i grinje, treba da bude drveni ili metalni nameštaj koji može da se briše vlažnom krpom. Tepihe, prekrivače, tapiserije, zavese, plišane igračke i druge predmete koji sakupljaju prašinu treba izbaciti. Ako dete ne želi da se odrekne plišanih igračaka, jednom nedeljno treba ih ostaviti da prenoće u zamrzivaču, jer grinje ne podnose niske temperature, a potom ih treba oprati, osušiti i tek onda dati da se sa njima igra. I u stanu prašina treba svakodnevno da se briše vlažnom krpom. Posteljina treba da se pere svakih sedam dana na najmanje 60 stepeni. Jastuk ne sme da bude perjani, jer grinje perje prosto obožavaju. Jastuci treba da budu sa sintetičkim punjenjem i da se peru na 60 stepeni - savetuje dr Ilić Dudvarski.

ISHRANA TRUDNICA ŠTITI MALIŠANE

Trudnice koje konzumiraju povrće više od osam puta nedeljno, ribu više od tri puta, pasulj i grašak više od jedanput, u velikoj su prednosti da zaštite svoje potomke od pojave astme, ustanovio je međunarodni tim istraživača.

Oni su pratili buduće majke od početka trudnoće i njihovu decu od rođenja do šest i po godina. Pokazalo se da namirnice koje su konzumirala deca nemaju nikakvog uticaja na nastanak astme, ali je zato ishrana trudnica imala presudnu važnost na zdravlje disajnih organa mališana. Naravno, na ovim namirnicama se insistira u okviru sveukupnog načina zdrave ishrane.