Koliko se brine o zdravlju zaposlenih

Da li verujete da su profesionalne bolesti u Srbiji ređe i od retkih bolesti?! U poslednjih nekoliko godina ne premašuju brojku od sedam profesionalnih oboljenja na oko dva miliona legalno zaposlenih, što je ispod svakog svetskog proseka, prema zvaničnim podacima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Da li i u kojoj meri ove brojke odražavaju realno stanje možda najbolje pokazuje primer susedne Hrvatske, u kojoj je registrovano čak sto profesionalnih bolesti, iako ona ima manji broj stanovnika!

S obzirom na to da se bliži Svetski dan bezbednosti zdravlja na radu, pitanja brige o zaposlenima i zdravstveni rizici određenih profesija spontano se nameću. Ko zaposlene štiti, i da li se dovoljno vodi računa o njihovoj bezbednosti, kao i šta predlaže zakonska regulativa, objašnjava specijalista medicine rada profesor dr Petar Bulat iz Instituta za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", inače predavač na beogradskom Medicinskom fakultetu:

- Iz kog god ugla da se pogleda, učestalost profesionalnih oboljenja na sto hiljada zaposlenih kod nas je ispod svake crte u odnosu na ostatak sveta, jer je ovaj segment iz nekog razloga zanemaren. Dovoljno je da pogledate primer Francuske i drugih evropskih zemalja, pa da lako zaključite da briga o zdravlju zaposlenih i njihovim profesionalnim bolestima nije na zavidnom nivou.

Za razliku od drugih, naša medicina rada je, da se tako izrazim, jednom nogom u Ministarstvu zdravlja, a drugom u Ministarstvu rada. Ministarstvo zdravlja nije zainteresovano za oblast medicine rada, a oprema za merenja štetnosti, na primer, prisutna su samo u muzejima. Iz nekog razloga briga o zaposlenima prepuštena je Ministarstvu rada koje bi trebalo da poštuje Pravilnik o prethodnim i periodičnim pregledima radnika. Međutim, Inspekcija rada, u Ministarstvu zdravlja, bi trebalo stalno da kontroliše, ali je to otežano jer zbog lekarske tajne i zaštite podataka nemaju pravo uvida u lekarske kartone.

Shutterstock

* Koliko Zakon o radu ide naruku poslodavcima?

- Zakon o radu je takav da omogućava poslodavcu da otpusti radnika kada god ustanovi da on ne može da radi ono što se od njega očekuje. I to bez ikakvih sankcija. Naruku im idu i ograničeni ugovori, zbog kojih najčešće bez posla ostaju trudnice. Znači, sve je na savesti poslodavca, a samo dobar poslodavac nastupa sa stavom: "Radite, ja brinem o vama..." Po svim svetskim statistikama osam odsto karcinoma pluća je profesionalne etiologije i ako se zaposleni razboli, poslodavaca koji brinu o njemu i koji plaćaju redovne sistematske preglede, nažalost, veoma je malo. Kod nas je sve prepušteno dobroj volji poslodavca, jer u Zakonu o bezbednosti na radu poslodavac nije obavezan da sklopi ugovor sa medicinom rada, već je upotrebljena reč "MOŽE". To ostavlja prostor za izbegavanje ove vrste obaveza, što se u praksi najčešće i dešava.

* Onda ne čudi podatak o samo sedam profesionalnih bolesti?

- Postojanje sedam profesionalnih bolesti apsolutno je neprihvatljivo. Broj profesionalnih oboljenja i povreda na radu u potpunosti je potcenjen u odnosu na međunarodne standarde. Problem je u registraciji ovih bolesti, jer nije jasno precizirano ko može da da njihovu definiciju. Pojedine bolesti se ne podvode pod profesionalne, iako brojne okolnosti ukazuju da su nastale upravo zbog posebnih uslova na radu.

* Možete li da navedete primer?

- Oštećenje sluha izazvano bukom je među najupečatljivijim primerima. Lekari konstatuju stepen gluvoće, ali su nezainteresovani da se detaljno pozabave uzrocima nastanka, što u ovakvim okolnostima čini štetu obolelom jer nije u stanju da ostvari bilo koje pravo koje je zakonom predviđeno. Buka kao uzročnik gluvoće je na prvom mestu. Konstantan rad sa bukom iznad 75 decibela na duži rok dovodi do oštećenja sluha, što može da ustanovi i lekar u domu zdravlja ukoliko isključi sve druge moguće uzroke.

Shutterstock

* A kada je reč o karcinomima?

- Ista stvar je sa različitim oblicima karcinoma. Po svim svetskim statistikama, osam odsto karcinoma pluća je profesionalne etiologije. U 500 godišnje novootkrivenih kod nas, lako je ustanoviti koliki je broj obolelih zbog uslova za rad. Ali taj podatak izostaje jer se većina ovih karcinoma vezuje za pušenje. U takvim okolnostima oboleli, kao i njegova porodica, ne može da ostvari nijedno pravo, pa ni pravo na porodičnu penziju u najgorem slučaju, jer bolest nije podvedena pod profesionalnu. Posebno je opasan mezotelion, karcinom plućne maramice. Kod nas zvanični podaci govore da od ovog oblika godišnje obole 22 osobe, iako svetska statistika upozorava da je čak u 90 odsto slučajeva za njegovu pojavu odgovoran azbest?! Po ovome je sigurno da je broj obolelih tri puta veći, ali to zvanično nije utvrđeno. Slična je stvar i sa leukemijama kao posledicom zdravstvenih radnika izloženosti jonizujućim zračenjima.

* Na koja još profesionalna oboljenja treba obratiti pažnju?

- Nikako ne treba zanemariti kožne bolesti izazvane alergijamana nešto sa radnog mesta među kojima prednjači profesionalni ekcem. To se takođe da lako ustanoviti. Ukoliko se bolest povlači kada zaposleni nije na poslu, a ponovo se vraća i pogoršava kada se i on vrati, jasno se zaključi da je reč o profesionalnom oboljenju. U takvim okolnostima zaposlenog treba pomeriti sa takvog radnog mesta, ili promeniti zaštitna sredstva. Dobar primer su hirurzi, često se događa da su alergični na rukavice od lateksa. Rešenje je jednostavno - uzmu se rukavice od drugih materijala. Bronhijalna astma takođe je na spisku ozbiljnih profesionalnih bolesti. Od nje najviše pate pekari zbog alergena iz brašna, a praćena je gušenjem i teškim disanjem.

Shutterstock

DA LI SU PREGLEDI SKUPI ZA POSLODAVCA?

Ukoliko želi iskreno da brine o zaposlenom, svaki poslodavac bi trebalo da makar periodično plati kompletan sistematski pregled za svakog radnika. Šta god oni govorili, to ne predstavlja veliku finansijsku stavku.

Naime, pregled po zaposlenom iznosi 4.000 dinara, a osim obaveznog laboratorijskog pregleda obuhvata i druge stručne preglede koji mogu da daju informacije o eventualnim rizicima i/ili premeštanju radnika na drugo radno mesto.

Imajući na umu, na primer, da je samo u građevinarstvu zaposleno 120.000 ljudi, ovo je više nego važno, jer redovni sistematski pregledi mogu da pruže pouzdane podatke o zdravlju zaposlenih. Ukoliko bi se radili pravovremeni pregledi, bilo bi i manje nesreća na radu, infarkta, moždanih udara - nabraja dr Bulat, napominjući da medicina rada treba više da bude uključena u rad sa sindikatom i poslodavcima.