Samo dva odsto ljudi pošteđeno

Tek jedan do dva odsto ljudi može da se pohvali da nije osetilo jačinu ovih bolnih simptoma. Većina je bar u nekom trenutku osetila nepodnošljivi bol u glavi, sa kojim nije bila u stanju da se izbori. Pojedincima je glavobolja životni pratilac sa kojom se bude i ležu u krevet. Retko kada prestaje, jedino što bol ume malčice da umine.

Šta glavobolja predstavlja i na šta sve može da ukazuje, objašnjava pukovnik neurolog profesor dr Ranko Raičević, načelnik Klinike za neurologiju Vojnomedicinske akademije:

- Glavobolja je neprijatan osećaj bola u predelu poglavine, dok je ređe prisutna u drugim delovima glave, slepoočnom, potiljačnom ili centralnom u dubini iza očiju. Imajući u vidu da svi zdravstveni protokoli i zdravstvene službe glavobolju prepoznaju kao najčešći simptom u žalbi bolesnika, ona jeste ozbiljan problem. Na sreću, iako neprijatna, u 95 odsto slučajeva u pozadini ne krije neki drugi poremećaj ili oboljenje centralnog nervnog sistema, kao što je tumor, aneurizma ili infekcija. To su te takozvane primarne glavobolje, čiji je tipični predstavnik migrena. U preostalih pet odsto spadaju sekundarne glavobolje koje, iako manje zastupljene, ne treba zanemariti, jer ponekad ukazuju na po život ugrožavajuća stanja.

* Kada se glavobolja javlja kao simptom?

- Kao simptom može da se javi u sklopu internistički i hirurški povezanih bolesti. Najčešće su simptom zapaljenskih oboljenja nervnog sistema, kao što su meningitis i encefalitis, ali i zapaljenskih procesa u sinusima. Javlja se i kao simptom opštih infektivnih stanja, gripa, upalnih promena na plućima... Druga velika grupa bolesti koje daju glavobolju kao simptom, a najznačajnije su u smislu prognoze i težine, jesu primarni tumori centralnog nervnog sistema (CNS), kao i metastatski tumori u CNS. Ove glavobolje su uporne, najjače u jutarnjim satima. U kasnijim stadijumima bolesti praćene su mučninom i povraćanjem kao i povremenim psihičkim ispadima.

* Za koja su još zdravstvena stanja glavobolje simptom?

- Značajne su postraumatske glavobolje koje se javljaju kao posledica teških povreda glave ili poglavine, potresa mozga. One se lako ne normalizuju već su veoma uporne, pa je često potrebna i konsultacija psihijatra. I kod takozvanog encefalopatskog sindroma centralni simptom je bol u glavi. Reč je o teškom višestrukom poremećaju koji obuhvata hipertenziju, bubrežnu slabost, insuficijenciju jetre, neregulisani dijabetes, sepsu... Lečenje ovih glavobolja je veoma kompleksno i osim klasične terapije zahteva lečenje poremećaja koji su doveli do nastanka encefalopatskog sindroma. To znači da treba da se leči hipertenzija, bubrezi, jetra i druge bolesti.

* Šta je još karakteristično za sekundarne glavobolje?

- Ove glavobolje su relativno česte, ali nažalost podnošljivog intenziteta i trajanja, što pacijente dugo drži daleko od pogleda stručnjaka. Oboleli sami uzimaju analgetike, što u početku deluje, ali se zbog toga gubi dragoceno vreme i pravovremeno dijagnostikovanje. Međutim, u mozgu postoje delovi gde rast tumora ne izaziva bolne senzacije, ali mogu da se primete neke druge smetnje. Osoba ima osećaj težine u glavi, misaonu usporenost, smetnje kod vida... Zato je za sekundarne glavobolje vrlo važno da pacijent reaguje i na najbezazleniji simptom i ode specijalisti neurologu. Jer, ona ukazuje na drugi poremećaj koji samo blagovremenim stručnim reagovanjem nudi izlečenje, a samim tim i nestanak glavobolje.

* Kako se migrena kao tipični predstavnih primarnih glavobolja prepoznaje?

- Migrena je periodični paroksizmalni, odnosno iznenadni poremećaj. Često je neprovocirani poremećaj gde je glavobolja središnji simptom, ali praćen mnogim drugim fenomenima, kao što je mučnina, fotofobija zbog koje pacijent ne podnosi svetlo, fonofobija gde mu smeta zvuk, povraćanje... Navedeni simptomi idu sve do frustracije, što u nekim slučajevima zahteva i hitnu kliničku obradu. Sreća je jedino što većina pacijenata ima takozvanu običnu migrenu.

* Šta je za nju karakteristično?

- Obična migrena podrazumeva epizode umereno jake do jake jednostrano pulsirajuće glavobolje različitog trajanja, sa relativno dobrom reakcijom na standardne analgetike, diklofen, kafetin... Međutim, bez obzira na prirodu glavobolje i ovim pacijentima je potrebna jasno profilisana terapija radi sprečavanja napada, a neretko i primena specifičnih medikamenata za prekid napada. Sa tim u vezi, za sve tipove glavobolja je važno da se bolesnik javi specijalisti neurologu koji će na osnovu anamneze, kliničkog pregleda skenerom i magnetnom rezonancom precizno klasifikovati tip glavobolje, radi adekvatnog lečenja.

* Koje su još značajne primarne glavobolje?

- Veoma je česta i takozvana tenzionalna glavobolja, koja se javlja kao difuzna, tupa, veoma često locirana u potiljačnom delu. Ova glavobolja je pratilac savremenog načina života i u jasnoj je povezanosti sa stepenom stresa i obaveza u svakodnevnom životu kao i karakterom ličnosti. U tom smislu podložniji su joj kolerici nego smirenije osobe.

HITNO KOD LEKARA!

Svaki slučaj iznenadne i veoma jake glavobolje, ili glavobolje koja je promenila svoje karakteristike, predstavlja hitno stanje koje zahteva posetu lekaru specijalisti, a ne lečenje kod kuće. Jer, samo tako se mogu preduprediti ozbiljne komplikacije koje prate sindrom glavobolje, u vidu moždanih krvarenja, rupture, odnosno prskanja krvnih sudova, infekcije mozga ili pojave neregulisane hipertenzije i bubrežnih smetnji - upozorava dr Raičević.

PREVENTIVA

Glavobolju uvek treba shvatiti kao ozbiljan simptom i preventivno napraviti osnovni skrining, koji podrazumeva pregled očnog dna, a posebno dopler krvnih sudova koji treba da pokaže da li se radi o primarnoj ili sekundarnoj glavobolji. Ovo je vrlo važno jer su glavobolje ozbiljan socio-ekonomski problem. Dovode do izostajanja sa posla, a u samom vrhu su novčanih izdvajanja u zdravstvu.