Zbog zahlađenja preti infarkt!

Proleće usred zime mnogi su teško podneli zbog pada pritiska, vrtoglavica, pa i padanja u nesvest, ali je zahlađenje donelo novi rizik po zdravlje - od skoka krvnog pritiska, astmatičnih napada, pa do srčanog i moždanog udara.

Istraživanja uticaja vremena na pojavu srčanog infarkta pokazala su da najviše srčanih udara ima upravo zimi, u danima sa niskim vazdušnim pritiskom., kada preovladava oblačno, vetrovito, snežno ili kišno vreme.

Jasminka Smailagić, načelnik odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, u intervjuu za "Novosti" ukazuje na to da ja za prilagođavanje organizma na novonastale vremenske prilike potrebno u proseku dva do tri dana dok se tegobe osećaju od četiri do 48 sati unapred. Glavobolja, nesanica, neraspoloženje i pogoršanje hroničnih bolesti ne moraju nužno da se jave kada i same vremenske oscilacije, već neposredno pre ili posle njih.

* Kako naglo zahlađenje utiče na ljude?

- Naše telo ne može da se pripremi i adaptira na nove vremenske uslove u kratkom roku, zbog čega su nagle promene najopasnije. Na zahlađenje organizam reaguje tako što se krvni sudovi kontrakuju kako bi se smanjilo odavanje toplote, što za posledicu ima povećanje otpora u vaskularnom sistemu. Tada se srce dodatno opterećuje i krvni pritisak raste. Često možemo da osetimo nesanicu, glavobolju, neraspoloženje i uznemirnenost.

* Ko najteže podnosi promenu vremena?

- Stariji srčani bolesnici i astmatičari. Kod srčanih bolesnika zabeleženo je povećanje učestalosti srčanih i moždanih udara, dok se kod hroničnih bolesnika javlja pogoršanje simptoma osnovne bolesti. Zahlađenje teško pada cerlebrovaskularnim bolesnicima, koji nisu sposobni da se brzo adaptiraju, jer imaju neelastične krvne sudove. Tokom naglih promena, veća je učestalost upale bronhija i pluća, bubrežnih i žučnih napada. Takođe, pad pritiska uzrokuje širenje tečnosti i vazduha unutar zglobnih ovojnica, a to širenje pojačava bol.

* Šta je opasnije, kada naglo zahladni ili otopli?

- Nagli prelaz sa hladnog na toplo ima najnepovoljniji uticaj. Ukoliko tada ne unosimo veliku količinu tečnosti, dolazi do dehidratacije organizma, mozak se slabije snabdeva krvlju, pa se javljaju nesvestice i vrtoglavice. Krv postaje gušća, pa se samim tim povećava rizik od nastanka moždanog i srčanog udara.

* I potpuno zdravi ljudi mogu da osete tegobe?

- Kod mladih i zdravih ljudi, meteoropatske tegobe su blage i skoro neprimetne, dok kod starih i hroničnih bolesnika mogu da budu toliko izražene da zahtevaju poseban tretman, u nekim slučajevima čak i prijem na bolničko lečenje.

* Šta izaziva tegobe: temperatura, vlažnost, ili vazdušni pritisak?

- Ceo taj sklop parametara od kojih se nijedan ne izdvaja. Najviše uticaja zapravo ima sinoptička situicija u visokim slojevima atmosfere, a ne temperatura ili pritisak. Davno je dokazano da povećana koncentracija negativnih jona deluje izuzetno dobro na naš organizam, dok ona sa viškom pozitivnih jona, na primer leti pred oluju, izaziva nepovoljne reakcije. Odatle dolaze i sve neprijatnosti vezane za atmosferske prilike.

* Možemo li da ublažimo ovo stanje?

- Za one koji imaju visok pritisak, neophodna je opreznost, da izbegavaju svaki fizički rad i stresne situacije kada su vremenski parametri nepovoljni. Temperatura u prostorijama tokom zime ne bi trebalo da bude viša od 20 stepeni Celzijusa, kako ne bi bilo naglih prelaza kada izađemo napolje. Svaku terapiju za hronične bolesti potrebno je redovno uzimati. Svakome se preporučuju pešačanje i tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, kako bi se ubrzala cirkulacija.