Za zalistak upola manji rez

OPERACIJU srčanih zalistaka u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" čeka oko 1.200 pacijenata. Dve trećine njih je za intervenciju na aortnom, a preostali na mitralnom zalisku. U redovnoj proceduri na red se dolazi za dve-tri godine. Raniji odlazak pod nož moguć je samo ako se stanje pacijenta pogoršava ili je životno ugrožen. U slučaju pogoršanja prijem u bolnicu je za najviše 90 dana, a kada je pacijent životno ugrožen prijem je hitan.

U intervjuu za "Novosti" docent dr Ivan Stojanović, kardiohirurg, upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", kaže da iako lista čekanja za mnoge bolesnike izgleda kao da su prepušteni sudbini, to zapravo nije tako:

- Važno je da se zna da je bolest srčanih zalistaka uglavnom hroničnog tipa i da se dobro podnosi. Može da prođe dug vremenski period bez ikakvih simptoma, tako da nam to na neki način daje prostor da ne moraju svi odmah da se operišu. Samo akutno nastala oštećenja zalistaka su za urgentnu intervenciju.

* Koji simptomi pokazuju da je došlo do pogoršanja toka bolesti?

- Pacijenti kod kojih se na osnovu simptomatologije i kliničke slike, ultrazvučnih parametara proceni da postoji bilo kakav stepen hitnosti, imaju na osnovu mišljenja konzilijuma ubrzani prijem u bolnicu. Pogoršanje uvek signalizira nadležni lekar koji prati pacijenta, a odluku o hitnosti operacije donosi isključivo tim lekara.

* Ima li novina u operaciji aortnog zaliska?

- Sve veći broj kardiohirurga trudi se da kroz manji rez na grudima uspešno zameni ili rekonstruiše aortni zalistak. Doskora, za ovu intervenciju rez se pravio duž celih grudi, a sada je dva i po puta manji. Rezultat manjeg reza je brži oporavak pacijenta, manje bolan, bez obilnog krvarenja i manji rizik od postoperativnih infekcija.

* Postoji li idealan trenutak za operaciju aortnog zaliska, i da li se on uvek zamenjuje veštačkim ili se i rekonstruiše?

- Idealan trenutak za operaciju aortnog zaliska je kada se jave promene, odnosno kada se ultrazvučno vide prvi znaci propadanja srčanog mišića. Kod ogromnog broja pacijenata radi se ugradnja veštačkog zaliska, jer je anatomija ovog dela srčanog mišića takva da je rekonstrukcija vrlo retko moguća.

* Od kojeg materijala se prave veštački zalisci?

- Postoje mehanički i biološki zalisci. Prvi su od ugljenika koji je obrađen pod ekstremno visokom temperaturom i ovaj materijal podseća po mnogo čemu na staklo, dok se biološki prave od svinjskog srčanog zaliska ili od goveđe srčane kese. Mehanički zalisci se ugrađuju mlađim pacijentima i obavezno je doživotno uzimanje terapije protiv zgrušavanja krvi. Biološki su rezervisani za starije od 65 godina, jer oni imaju kraći vek trajanja koji se obično poklapa sa životnim vekom pacijenta, i prednost je što oni ne zahtevaju antikoagulantnu terapiju.

* Da li se nekada biološki veštački zalisci ugrađuju mlađim pacijentima i zašto?

- Lekovi protiv zgrušavanja krvi nepovoljno utiču na razvoj ploda, tako da žene koje žele da rode na lični zahtev traže da im se ugradi biološki aortni zalistak, jer tada ne moraju da uzimaju antikoagulantnu terapiju, pa je vođenje trudnoće mnogo bezbednije. Zbog svega navedenog, popravka odnosno rekonstrukcija zaliska je danas zlatni standard u lečenju, jer između ostalog omogućava da veliki broj pacijentkinja uspešno i bezbedno rađa decu.

* Po čemu se razlikuju oboljenja aortnog i mitralnog zaliska?

- Što se tiče samog mehaničkog principa bolesti on je veoma sličan. Dakle, radi se o suženju ili popuštanju funkcije zaliska. Međutim, za razliku od aortnog, mitralni zalistak kod većine pacijenata može da se rekonstruiše kada to radi iskusan hirurški tim. I, upravo po broju rekonstrukcija mitralnog zaliska, kojih godišnje uradimo više od 200, Institut "Dedinje" je jedan od vodeći centara u Evropi. Operacije rekonstrukcije mitralnog zaliska za pacijente znače izlečenje, jer posle ove intervencije nisu potrebni lekovi protiv zgrušavanja krvi, nema ugradnje stranog materijala, pa pacijenti mogu da se vrate normalnom životu. Na primer, među njima je i nekoliko njih koji su se vratili pozivu pilota i već pet godina posle operacije uspešno lete na komercijalnim letovima.

* Kada se operiše mitralni zalistak?

- Preporuka je da se on operiše u ranim fazama bolesti pod uslovom da postoji iskusan hirurški tim koji će da garantuje rekonstrukciju zaliska sa visokom verovatnoćom. Dakle, ne mora da se čeka da se pojave znaci oštećenja srca. Njegovom rekonstrukcijom zadržava se tkivo samog zaliska tako da u organizmu nema stranog materijala.

* Važite za jednog od retkih stručnjaka kod nas i u Evropi koji ima ogromno iskustvo u rekonstrukciji mitralnog zaliska i ovu vrstu intervencije izvodite endoskopski, o kakvoj tehnici je reč?

- Rekonstrukcija mitralnog zaliska je jedna od najkomleksnijih kardiohirurških procedura, i mogu slobodno reći najkreativnija. Zahteva posvećenost, mnogo rada i iskustva ali je korist koju bolesnici imaju od popravljenog zaliska neprocenjiva. Kada govorimo o endoskopskim operacijama srca govorimo o koraku dalje u rekonstrukciji mitralnog zaliska. Reč je o tehnici koja se radi sa posebnim hiruškim instrumentima po principima endoskopske hirurgije. Poenta je da se kroz mali rez ispod desne dojke radi precizna i uspešna rekonstrukcija zaliska. Za pacijenta to znači brži oporavak, manje bola i značajan estetski efekat. Takav ožiljak je skoro neprimetan nakon operacije.