Sunđerom pacijentu spasli život

Okluderom je zatvoren rascep između veštačkog zaliska i prstena i tako sprečeno vraćanje krvi u levu komoru i pluća. Ovakvi zahvati retko se rade i u svetuDOKTOR Ljupčo Mangovski sa svojim timom u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" prvi put u Srbiji uradio je inače i u svetu veoma retku operaciju srca. Oni su okluderom, odnosno nekom vrstom sunđera, zatvorili rascep između veštačkog srčanog zaliska i prstena, i tako sprečili vraćanje krvi u levu komoru i pluća, čime je pacijentu bukvalno spasen život.

U intervjuu za "Večernje novosti" doktor Mangovski kaže da iako je Srbija među prve tri zemlje po obolevanju i umiranju od bolesti srca, imamo najbolje hirurge u regionu. Poslednjih 20 godina stručnjaci su se dodatno edukovali, pa je klinika na "Dedinju" poznata po uspešnosti različitih intervencija.

* Po čemu je specifična operacija koju ste prvi uradili u Srbiji?

- Tim lekara koji sam predvodio uradio je zatvaranje perivaularnog lika okluderom, što predstavlja retku operaciju koja nikada ranije nije urađena u Srbiji, dok se u Evropi radi retko. Došlo je do "rašivanja" između ugrađenog veštačkog zaliska i prstena i mi smo zatvorili taj otvor, da se krv koja se izbacuje u aortu ne bi vraćala u levu pretkomoru i išla u pluća. Bilo je važno uspešno zatvoriti otvor, jer pacijent sa oslabljenom komorom srca, bolesnim plućima ili promenama na krvnim sudovima, ne bi izdržao ponovnu operaciju.

* Koje su najčešće bolesti srca u Srbiji? Da li je poznat njihov uzrok?

- Ono što je nekada bila tuberkuloza, danas je koronarna bolest. To je velika epidemija koja odnosi živote i stvara invalide od mladih ljudi. Na taj način plaćamo cenu "blagodeti" 21 veka, a to je raskorak između želja i mogućnosti. Mladi koji žele da stvore nešto u životu, stignu do određenih godina i vide da to ne ide lako. Onda počne generisanje stresa, loša ekonomska situacija, nezdrava ishrana, sedenje i pušenje koji kao rezultat imaju srčanu slabost, disekciju aorte i bolest koronarnih arterija. Ako tome dodamo i genetske predispozicije, koje mogu biti izuzetno jake, jasno je zašto lekari moraju da upućuju apel. Moramo da promenimo stil života, regulišemo masnoće u krvi i fizičku aktivnost shvatimo kao obaveznu, poput jutarnjeg tuširanja ili pranja zuba.

* Koliko su intervencije na srcu zapravo rizične?

- Klasične operacije sa otvaranjem grudnog koša su kompleksne, ali postižemo izvanredne rezultate. Ako je srce u dobrom stanju, operativni rizik iznosi svega jedan odsto. Ako su i srce i arterije zdravi, rizik ne postoji i smrtnost je nula procenata. Kada je u pitanju valvuarna, odnosno hirurgija srčanih zalistaka, takođe se radi o minimalnom riziku. Ako zalistak ne može da se izleči, zameni se veštačkim, nakon čega, takođe, imamo izvanredne rezultate.

* Koliko je hirurgija u Srbiji napredovala u ovoj oblasti u prethodnoj deceniji?

- Svako uvođenje nove procedure zahteva veliki rad. Mnogo toga smo učili od iskusnih doktora iz inostranstva i to nije bilo nimalo jednostavno. Kada se profesor Boško Đukanović vratio nakon edukacije u Americi, napravljen je potpuni preokret u lečenju. On je promenio pristup, tehniku i rezultate rekonstrukcije disekovane "rascepljene" ushodne aorte i luka, uveo u redovni program veoma složenu operaciju rekonstrukcije luka aorte i obučio kadar koji danas rutinski izvodi ove metode. Takođe, kod operacije akutne disekcije aorte do devedesetih godina smrtnost je bila visoka, nakon čega je pristupom, tehnikom i edukacijom kadra profesor Đukanović drastično smanjio operativni rizik.

* Sama edukacija nije uvek dovoljna, treba nabavljati i novu opremu.

- Naravno, mnogo toga zavisi od tehničkih stvari, novih kliničkih saznanja i industrije koja stvara "oruđe" sa kojim radimo. Kada je u pitanju vaularna hirurgija, noviteti su takozvane bezšavne, biološke vaule. Neprestano se uvode novi pristupi i to je sada vrhunska kardiohirurgija.

* Kako treba da postupamo ako sumnjamo da se radi o ozbiljnoj srčanoj bolesti?

- Razvoj tehnologije učinio je da organizovana lekarska mreža u Beogradu može da spase mnogo života. Klinike su međuusobno povezane, lekari brzo reaguju pa je pacijentima život spasen u roku od 60 ili 120 minuta. Ako se reaguje na vreme, srčani mišić može da se očuva i ostane zdrav, zapušene arterije se reše inplantacijom stenta i sprečava se infarkt. Ukoliko se zakasni, infarkt dovodi do oštećenja leve komore, invaliditeta ili smrti.

* Kako pacijenti da znaju da odmah treba da krenu kod lekara

- Kada dođe do infarkta, pacijenti osećaju bol praćen preznojavanjem i malakasalošću, koji može da traje duže od posla sata. Najčešće, pacijenti osećaju da su u opasnosti i imaju strah od smrti. Najvažnije je brzo reagovanje, jer ako ode kod lekara odmah, neće biti posledica, srce će ostati zdravo i zapušene arterije se rešavaju inplantacijom stenta. Ako pacijent ignoriše simptome i lekaru se javi nakon nekoliko dana, telo će pretrpeti ozbiljne posledice, srčani mišić će biti oštećen i doći će do srčane slabosti i popuštanja leve komore, invaliditeta ili smrti.

STRES JE NAJPOGUBNIJI

* Šta je po vašem mišljenju glavni razlog za veliki broj infarkta u Srbiji

- Nažalost, mi smo na vodećem mestu u Evropi po srčanim oboljenjima - navodi doktor Mangovski. - Najveći krivac je stres, čiji je uzrok tranzicija, ratovi i ekonomske posledice. Ko sumnja u tu tezu, trebalo bi da zna da je najviše infarkta bilo za vreme rata devedesetih godina. Pacijenti od 25, 30 godina dolazili su pravo iz izbegličke kolone iz Knina na operacioni sto. Zbog pretrpljenog stresa, infarkti i šlogovi kod mladih ljudi bili su masovni.