Pod stresom telo reaguje kao pred infarkt

UBRZAN srčani rad, preskakanje srca, osećaj stezanja u grudima, skok krvnog pritiska, problemi sa varenjem, pojava zatvora i dijareje, najčešće su tegobe koje prate stresno stanje, i ispoljavaju se kod anksioznih i depresivnih osoba i onih koji pate od neopravdanih strahova i napada panike.

Pacijenti ih često povezuju sa nekim organskim oboljenjima, a zapravo su u mnogim slučajevima ovi simptomi samo znak stresa. Ni medicinska nauka još ne može da povuče jasnu granicu između simptoma koje uzrokuje psiha i onih koji su nastali usled narušenog organskog zdravlja.

- Kod gotovo 40 odsto pacijenata koji potraže hitnu medicinsku u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije, posle pregleda ustanovi se da je pogoršanje zdravstvenog stanja nastupilo kao posledica psihosomatskih uticaja - kaže u intervjuu za "Novosti" profesor dr Predrag Mitrović, kardiolog-internista Urgentnog centra CS. - To su najčešće osobe u najproduktivnijem životnom dobu, između 35. i 45. godine, koje imaju objektivne simptome poput tahikardije, aritmije, naglog skoka pritiska. Posle urađene dijagnostike potvrdi se da nema patoloških promena, ali im se gotovo uvek daje terapija da bi se stanje dovelo u normalu.

* Kako je moguće da psiha toliko utiče na funkcionisanje kompletnog organizma?

- Presudnu ulogu imaju hormoni. Jer, u stanju stresa pojačava se lučenje adrenalina, koji ubrzava metabolizam i funkcije organa. On je direktno odgovoran za rad srca, žlezda i tonus mišića. Kada je on u većim količinama prisutan u krvi organizam je u stanju povećane potrošnje u odnosu na normalne fiziološke aktivnosti, pa samim tim dolazi do pojave objektivnih fizičkih simptoma.

* Koji su još hormoni značajni za uticaj psihe na telo?

- To je kortizol, koji se popularno naziva i hormon stresa. On je vrlo značajan jer utiče na metabolizam šećera, tonus krvnih sudova, rad želuca i druge organe. Kortizol se najviše luči u ranim jutarnjim satima, a zatim njegova koncentracija opada. Kod anksioznih i depresivnih osoba strahovi izazivaju njegovo pojačano lučenje. Tako se dešava da oni imaju povećane koncentracije kortizola u krvi i onda kada bi one trebalo da budu niže. Na duže staze ovaj poremećaj može da uzrokuje promene i u fizičkom zdravlju.

* Dakle, bitno je koliko dugo traje stresno stanje ili neki drugi mentalni problem?

- Naravno, kada postoji hronično negativno psihičko raspoloženje izvesnije su promene na organima. Kod najvećeg broja pacijenata prvi na udaru je kardiovaskularni sistem. Jer i adrenalin i kortizol utiču na pojavu grča krvnih sudova i mogu da izmene njihov epitel, usled čega dolazi do pucanja ili kolabiranja. Na drugom mestu po učestalosti su gastrointestinalne tegobe, a česte su promene na koži, gubitak kose ili ona brže sedi...

* Kada bi trebalo potražiti pomoć lekara?

- S obzirom na to da je gotovo nemoguće povući granicu kada je psiha izazvala problem u funkcionisanju organa ili je on zaista oboleo, moj savet je da je odlazak kod lekara neophodan. Najbitnije je da se prvo isključi postojanje organskog problema, jer tada pacijent može da bude siguran da je reč o psihosomatskim tegobama. U slučaju da je reč o kardiovaskularnim simptomima najobjektivnije bi bilo da se pacijentu uradi 24 časa holter monitoring kojim se prate srčani rad i pritisak. Tada pacijent paralelno vodi dnevnik i zapisuje vreme i situacije kada je osetio pogoršanje, odnosno pojavu simptoma, čime se može odrediti kada i u kakvim uslovima su tegobe nastale.

* Ako je sve u redu sa organskog aspekta, onda treba ići kod psihologa ili psihijatra?

- Poželjno je, ali nije nužno. Najbitnija je samokontrola, promena ritma života ako je moguće, kao i promena posla ako je previše stresan, više odmora i kvalitetnog sna. Važna je i pravilna ishrana, isključivanje cigareta, alkohola, kafe, energetskih pića. Dakle, svega što može da poremeti pravilno funkcionisanje organizma. Naravno da danas nije lako promeniti posao i ne ugroziti već ionako loš životni standard. Zato nije isključeno i uzimanje sedativa, jer ponekada je njihova korist veća nego šteta. Danas postoje mnogobrojni lekovi iz ove grupe koji opuštaju, a za većinu profesija ne ograničavaju radnu sposobnost.

* Šta raditi kada nastupe psihosomatske tegobe?

- Potrebno je stati ili sesti i sačekati da to stanje prođe. Veoma je važno da se isključi svaka aktivnost jer ona dodatno opterećuje organizam. Poželjno je popiti čašu vode, opuštati se i disati duboko. Ako je potrebno potražiti pomoć okoline ili pozvati Hitnu pomoć. Jer, te tegobe su ziasta neprijatne, može da se javi glavobolja, osećaj gušenja, zamagljen vid, ubrzan srčani rad, vrtoglavica, osećaj "odsečenih nogu"...