Stent se ubaci za 30 sekundi

U KLINIČKOM centru Srbije godišnje se u proseku ugradi oko 2.200 stentova, a lekari svakog dana imaju bar tri hitne intervencije kod pacijenata sa infarktom miokarda. Ova procedura prvi je izbor u lečenju smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. Posle nje pacijent se vrlo brzo vraća svakodnevnim aktivnostima. Sam zahvat ne traje dugo, bezbolan je i pacijenti, kažu lekari, nemaju razloga za strah.

Svako ko uđe u salu Kliničkog centra Srbije u rukama je tima stručnih lekara koji dnevno urade i po 20 ovih intervencija. Stent se ugrađuje pacijentima kod kojih suženje unutrašnjosti krvnog suda iznosi 75 odsto i više. Najčešće su to šezdesetogodišnjaci i stariji, mada ima i pacijenata na pragu tridesetih godina.

Dok pacijent leži na stolu, tokom ugradnje stenta, u sali su jedan ili dvojica lekara. Kako bi sve proteklo u najboljem redu celu proceduru na monitoru nadgleda i lekar koji nije u sali. Da bi stent bio ubačen u suženi krvni sud, lekar prvo pacijentu kroz arteriju na ruci ili onu u preponi, stavlja kateter dužine 110 centimetara. Gde će biti ubačen stent zavisi od stanja pacijenta i težine procedure.

- Najvažnije je da se eliminišu sve moguće komplikacije i da se procedura uradi bezbolno, zato je operator taj koji na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja bira pristupno mesto - kaže kardiolog Zlatko Mehmedbegović iz tima lekara KCS koji obavlja koronarografije i ugrađuje stentove. - Trenutno oko 45 odsto intervencija radimo iz ruke, cilj nam je da tokom ove godine dostignemo 80 odsto, jer je na ovaj način krvarenje kod pacijenata manje.

Kada kateter dođe do pravog mesta, u arteriju se ubacuju kontrastno sredstvo i koronarna žica koja prolazi kroz suženje i otvara put za ubacivanje balona sa stentom.

- Balon koji se ubacuje u krvni sud naduvan je pod velikim pritiskom koji iznosi između 12 i 20 atmosfera, dok je na primer pritisak u automobilskoj gumi dve atmosfere - objašnjava dr Mehmedbegović. - Balon je taj koji raširi stent i održava arteriju otvorenom. On ostaje naduvan od 12 do 30 sekundi. Za to vreme se naslage u arterijama gurnu u stranu, polomi se deo sastavljen od kalcijuma i ubaci stent. Balon se posle toga izduva i izvuče, a stent ostane u arteriji i drži je otvorenom i proširenom.

Veličine stentova su različite: od dva do četiri milimetra i biraju se na osnovu veličine arterije pacijenta. Veoma je važno da lekar pre ugradnje utvrdi pravi odnos veličine arterije i stenta kako ne bi došlo do komplikacija.

Tokom intervencije pacijent je sve vreme u svesnom stanju i ne dobija nikakvu anesteziju, zato što je ceo proces uglavnom bezbolan. Tek poneka osoba oseti manji bol prilikom naduvavanja balona, koji prolazi odmah po njegovom ispuštanju.

Cela procedura ubacivanja ove "male naprave" koja pomaže srcu da bolje radi traje, u proseku, od 30 do 40 minuta, međutim kod težih slučajeva može da potraje i do tri sata. Po završetku, osoba ostaje u bolnici pod budnim nadzorom lekara od 36 do 48 sati, a posle toga joj se zakazuju kontrolni pregledi.

- Stentovi bez leka su već posle mesec dana u potpunosti pokriveni novim ćelijama, dok kod onih sa lekom taj period može da potraje i do šest meseci - kaže dr Mehmedbegović. - Nekim pacijentima se ugrađuju i biorazgradivi stentovi koje organizam apsorbuje posle tri do četiri godine. Na tom mestu ostaje krvni sud bez suženja, i postoji mogućnost da se ukoliko dođe do ponovnih problema na tom mestu ugradi bajpas, što nije moguće u slučaju kada postoji običan stent.