Špargla čini čuda

Ukusna i lekovita špargla (Asparagus officinalis) se u Srbiji smatra delikatesnom namirnicom, malo je ima u ponudi i cena joj je visoka. Iako može da se nađe u svako doba godine, najbolja je u proleće kada se pojave izdanci beličaste boje, sladunjavog je mirisa i ukusa. Poslednjih godina je kod nas naročito popularna jer istraživanja pokazuju da je izuzetno blagotvorna za organizam.

Gajili su je Stari Rimljani, a za njena lekovita dejstva su znali i Stari Egipćani. U srednjem veku je bila važan deo arapske kuhinje, kada su je Francuzi doneli u svoju zemlju i od tada je neizostavna u mediteranskoj kuhinji.

Vrednost špargle leži u obilju vitamina i minerala. Najviše ima kalijuma, fosfora, sumpora, kalcijuma i magnezijuma, a bogata je i gvožđem, bakrom, cinkom, fluorom, jodom. Od vitamina ima najviše C i gotovo sve vitamine B grupe, kao i provitamin A.

Sadrži i asparagin, sastojak koji povoljno utiče na rad srca i bubrega, a savršen je i diuretik. Deluje protiv zatvora, a preporučuje se anemičnim i malaksalim osobama, dijabetičarima, rekonvalescentima. U tradicionalnoj medicini koristi se i kao oblog protiv ekcema.

Posebno je efikasan diuretik za osobe koje imaju problem sa izbacivanjem tečnosti iz organizma i obolele od gihta i reume. Kada se jede u većoj količini, urin dobija jak i neprijatan miris, koji izaziva neopravdani strah jer je to znak da se iz organizma izlučuju otrovne materije. Ipak, bolesnicima sa akutnom upalom zglobova, mokraćnih puteva i prostate se ova namirnica izričito zabranjuje. Nije pogodna ni za nervozne i one koji pate od nesanice.

Može da se jede kuvana ili konzervirana. Od nje se prave supe, salate i variva. Spoljašnji slojevi špargle imaju najviše vitamina i mineralnih soli, pa prilikom pripreme ne bi trebalo da se ljušte. Kuva se po jedinstvenom principu, vezana u snop i obavezno poklapa, najbolje u ekspres loncu koji se hermetički zatvara. Ovako spremljena je veoma ukusna, a hranljivost je gotovo u potpunosti očuvana. Ako je špargla postala drvenasta, može da se stavi u čorbu od povrća, tako se dobija pravi melem za osetljiv želudac.

Kao niskokalorično povrće, preporučuje se u dijetama, za dobar stas, ali i raspoloženje. Naime, najnovije studije su pokazale da špargla u mozgu aktivira hormon sreće i mami osmeh na lice. Takođe, poboljšava koncentraciju i jača nervni sistem i imunitet. Uz nju se pije isključivo belo vino, savetuje bečki profesor Hademar Bankhofer, koji ističe da sastojak crnog vina tanin blokira delovanje vitamina B1, kojim ovo povrće obiluje i neophodno je za nervni sistem.