Ateroskleroza: Kad se krvni sudovi zapuše...

Ateroskleroza, odnosno zakrečavanje arterija, jedna je od najčešćih bolesti. Javlja se u najranijem detinjstvu, tiho i neprimetno teče, a u zrelom dobu izaziva ozbiljne zdravstvene probleme. Može da se razvija sporije ili brže, kojom brzinom će stradati krvni sudovi zavisi od uzročnika bolesti.

- Krvni sudovi gube elastičnost zbog taloženja štetnih materija u zidovima, koje ih postepeno sužavaju, a mogu i u potpunosti da ih začepe. Masne materije, pre svega loš holesterol koji se unosi hranom, glavni su okidač ovog stanja. Ulaze u zid arterije gde ih sačekuju ćelije koje se sa njima bore "gutajući ih". To može da traje određeno vreme, ali ako je količina lošeg holesterola prevelika, odbrambene ćelije postaju pretovarene i zbog ogromnog pritiska na kraju prskaju, pretvarajući se u kašastu masu - objašnjava kardiovaskularni patolog, akademik profesor dr Vladimir Kanjuh, predsednik Udruženja za aterosklerozu Srbije, predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i član savetodavnih odbora Evropskog i Internacionalnog društva za aterosklerozu.

* Šta se tačno dešava na zidovima krvnih sudova?

- Unutrašnji sloj krvnog suda deblja, zatim se u njemu stvaraju masne trake, a potom aterosklerotične ploče. Ove ploče su sastavljene od lipidnog bazena i vezivne kape, koja odvaja lipidni depo od površine arterije kroz koju protiče krv. Kada vezivna kapa popusti, dolazi do pucanja i izlivanja sadržaja bazena i stvaranja krvnog ugruška, odnosno tromba. Krvni ugrušak u manjoj ili većoj meri zapušava arteriju, blokirajući protok krvi u delu koji ova arterija hrani. Ukoliko se to dešava na srcu, dolazi do srčanog udara. Infarktom zahvaćeni deo srčanog mišića više ne može da pumpa krv i vremenom se pretvara u ožiljak. Kada se to dogodi na arterijama koje hrane mozak, nastaje moždani udar, odnosno šlog. Ateroskleroza može da zahvati i arterije nogu, bubrega i drugih organa, a posledice su gangrena nogu, insuficijencija bubrega...

* Kada bolest počinje da se ispoljava i ko je u rizičnoj grupi?

- Ateroskleroza se povećava sa starenjem i već u petoj deceniji počinje ozbiljno da preti. U zavisnosti od genetske predispozicije, pola, uzrasta i načina života, nekad se razvija sporije, a nekada brže i u težoj formi. Na ovu bolest posebno treba da obrate pažnju osobe koje imaju bliske rođake sa teškim komplikacijama koje se ispoljavaju u vidu srčanog i moždanog udara. Ništa manje ne rizikuju ni pušači, osobe sa visokim i neadekvatno lečenim krvnim pritiskom, šećernom bolešću, kao i povišenim holesterolom. Rizik raste sa godinama kod oba pola, a kod žena je povećan ulaskom u menopauzu. Proces ateroskleroze ubrzava i produžena izloženost psihičkom stresu, ali i neke reumatske bolesti kojima je u osnovi hronično obolenje, kao što je reumatoidni artritis.

Profesor dr Arsen Ristić, interventni kardiolog Kliničkog centra Srbije i koordinator Ministarstva zdravlja za kardiologiju, ističe i da je veoma važno obratiti pažnju na karakteristične simptome.

- Obratite pažnju na bol u grudima koji se ispoljava i pri najmanjem naporu, ali i kada se potrči za autobusom, izlađe iz tople sobe na hladnoću i vetar ili posle obilnog obroka. Istina, srčani bol može i da zavara, da se ne lokalizuje u predelu srca i grudnog koša sa širenjem u levu ruku, već da se javi u vilici, čak i u trbuhu, imitirajući bol zapaljene žučne kese ili slepog creva. Naravno, nije svaki bol u grudnom opasan, ali o tome konačni sud daje lekar, a ne pacijent.

* Kako se bolest dijagnostikuje?

- Ako se blagovremeno prepoznaju tegobe, testovi pokazuju da li bolesniku sa aterosklerozom preti srčani ili moždani udar. Posle kliničkog pregleda i ultrazvuka srca, testovima opterećenja se proverava da li srce dobija dovoljno krvi u naporu ili postoje suženja na arterijama koja ometaju protok krvi. Ako se sumnja na aterosklerozu, radi se kateterizacija srca i koronarografija, odnosno snimanje srčanih arterija, koja tačno pokazuje broj, raspored i stepen suženja. Ateroskleroza arterija koje hrane mozak se dijagnosrtikuje ultrazvučnim pregledom vrata ili skenerom.

* Kakva je terapija kod ateroskleroze?

- Daju se lekovi za aterosklerozu i smanjenje rizika od komplikacija. To mogu biti statini, lekovi za masnoće, kao i za krvni pritisak, dijabetes, medikamenti koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama srca, aspirin i drugi koji sprečavaju pojavu tromba. Uz to je ključna i korekcija oslabljene srčane cirkulacije širenjem krvnih sudova iznutra, odnosno balon dilatacija i izgradnja specijalnih mrežica, stentova. Ako je potrebno, radi se bajpas operacija, to je hirurško premošćenje obolelih krvnih sudova. Suština je da se što je moguće više sačuva srčani mišić.

INFARKT I ŠLOG

Za čak 80 odsto infarkta srca i mozga odgovorna je ateroskleroza. Kada se arterija suzi više od 70 procenata, kroz nju ne stiže dovoljno krvi u određeni deo srčanog mišića, zbog čega srce pati pokazujući bolom u grudnom košu. Bol je kratkotrajan i uglavnom se širi u levu ruku, a u tom slučaju se dijagnostikuje stabilna angina pektoris. Međutim, mnogo je opasnije ako dođe do pucanja aterosklerotske ploče, jer masne materije dospevaju u krv dovodeći odmah do lokalne tromboze. Ako je začepljenje manje i krv može da prolazi, dolazi do takozvane nestabilne angine pektoris koja je uvod u infarkt, ali do njega ne mora i da dođe. Ukoliko se potpuno začepe arterije, krv i kiseonik ne stižu do srca što izaziva dugotrajni bol u grudima. Istovremeno, počinje nekroza i smrt tog dela srčanog mišića, odnosno infarkt miokarda.

Isto se dešava i sa mozgom i drugim organima, samo što su simptomi drugačiji - objašnjava akademik Kanjuh.