Celzijus nas sve ošamutio

PRELAZAK temperature iz "debelog minusa" na prolećnih 15 stepeni, kao što je bilo prošlog vikenda, šok je za organizam i može da izazove brojne simptome ne samo kod hroničnih bolesnika već i kod potpuno zdravih. Kod onih koji su dobrog zdravlja značajnije varijacije spoljne temperature uzrokuju glavobolju, pad koncentracije i osećaj umora, dok su kod onih sa hroničnim bolestima, pogotovo srca i pluća, tegobe mnogo izraženije.

Doktor Dejan Žujović, pulmolog Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu kaže da nagle promene temperature najviše pogađaju astmatičare i one koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća.

- Kod njih usled bilo kakve promene spoljnih uslova dolazi do pogoršanja stanja, odnosno napada gušenja zbog čega je ponekad potrebna i hitna medicinska pomoć - objašnjava dr Žujović.

Pogoršanje simptoma usled otopljenja mogu da osete i oni koji imaju neku od virusnih infekcija bronhija, pa se zato savetuje što više odmora, lagana fizička aktivnost i dosta toplih napitaka.

Vremenske oscilacije teško podnose i pacijenti koji lekovima regulišu vrednosti krvnog pritiska:

- Porast temperature dovodi do naglog pada krvnog pritiska i zbog toga se često osećaju malaksalost i umor - kaže profesorka dr Vesna Stojanov, kardiolog i klinički hipertenziolog u Kliničkom centru Srbije. - U toj situaciji potrebno je smanjiti dozu lekova po savetu lekara, ali pri tome mora da se vodi računa da se izbegava slana zimska hrana.

Nagli pad pritiska obično je praćen i poremećenim ili nepravilnim srčanim pulsom zbog čega se mnogi pacijenti uplaše. Ovaj strah nije opravdan ako tegobe prođu u toku dva do tri dana, jer je reč o prilagođavanju organizma na spoljne uslove. Ukoliko tegobe potraju neophodan je odlazak kod lekara.

Vrednost krvnog pritiska najviša je ujutru posle buđenja, a prirodno počinje da pada od 23 časa do dva ujutru kada je najniži. Merenje pritiska u stojećem stavu neophodno je kod dijabetičara i kod starijih, jer se tako otkriva njegov pad. U svim drugim situacijama pritisak može da se meri u sedećem položaju. Pri tome najbolje ga je izmeriti u tri navrata u razmacima od tri do pet minuta, a srednja vrednost će pokazati njegovo stvarno stanje.

MIROVANjE

TEGOBE koje mogu da se ispolje usled povećanja spoljne temperature najbolje se prevazilaze odmorom. Mirovanje je neophodno da organizam napravi prirodnu ravnotežu, a naročito je potrebno ukoliko postoji bilo kakav oblik prehlade. Jer, u tom slučaju, smanjen je kapacitet pluća, a dok kijamo i kašljemo pritisak u abdominalnoj šupljini se povećava preko tri puta, a taj napor ugrožava zdravlje srca.