Koliko hladnoća narušava zdravlje

Srbija je okovana mrazom, snegom i ledom, već dugo su temperature "polarne" i hladnoća kao da se svima uvukla u kosti. Više od mesec dana su temperature ekstremno niske , a što dodatno komplikuje život bolesnima, a izaziva probleme i kod zdravih osoba. Gotovo da ne prođe dan, a da se neko nije smrzao u kući ili napolju ili je sa promrzlinama završio u bolnici, gde nakon zbrinjavanja može da dođe i do amputacije ekstremiteta.

Oštra i nepredvidljiva zima ume negativno da iznenadi i najotpornije i najzdravije. Šta bi sve trebalo da preduzemo da bi se zaštitili i izbegli najgore, objašnjava docent dr Snježana Zeba, anesteziolog iz Klinike za anesteziju i intenzivno lečenje Vojnomedicnske akademije.

- U normalnim okolnostima, temperatura našeg organizma je 37 stepeni, plus ili minus 0,5. Temperatura kože se razlikuje po mestima, ali je oko 35 stepeni. Najhladniji su prsti na rukama i nogama, vrh ušiju i nosa. Kada su niske temperature napolju, receptori za hladnoću intenzivnije šalju signale sa periferije do termoregulatornog centra u hipotalamusu i aktiviraju se neuroni. Organizam na to odgovara skupljanjem krvnih sudova, drhtanjem, stvaranjem toplote u tamnom masnom tkivu i skeletnim mišićima, ali i željom da se sklonimo na toplo i bolje obučemo. Drhtanje, na primer, povećava metaboličko stvaranje toplote za 50 do 100 odsto kod odraslih, a fizička aktivnost i do 500. Kretanje je zato veoma važno kada smo izloženi niskoj temperaturi. Osim toga, krv se kroz kožu preusmerava u unutrašnje organe, pre svega u mozak, srce, jetru i bubrege, zbog čega šake, stopala i drugi izloženi delovi tela postaju značajno hladniji, čak i manje od 15 stepeni. Može da dođe i do dehidracije organizma zbog povećane cirkulacije krvi kroz bubrege, što izaziva i pojačano izlučivanje tečnosti.

* Kada dolazi do hipotermije?

- Kada je telesna temperatura niža od 35 stepeni Celzijusovih, telo je u hipotermiji. Međutim, ako dođe do naglog izlaganja hladnoći, simptomi hipotermije mogu da se jave i na 36 stepeni. Blaži oblik je kada temperatura padne na 32 do 35 stepeni, organizam se bori da sačuva telo drhtanjem, povećanjem metabolizma, ubrzanim pulsom i disanjem. Tom prilikom mogu da se jave vidne i slušne halucinacije, nepovezan govor.

* Šta se dešava ako telesna temperatura padne ispod 30 stepeni?

- Ukoliko je temperatura tela između 28 i 32 stepena, to je umerena hipotermija. U ovoj fazi dolazi do poremećaja srčanog ritma, smanjenja metabolizma do gubitka refleksa i voljnih pokreta. Sa temperaturama od 24 do 28 stepena telo ulazi u tešku hipotermiju i dolazi do gubitka svesti, smanjuje se broj udisaja u minuti, ali su vitalni znaci još prisutni. Životno ugrožavajuća hipotermija nastupa kada temperatura padne ispod 24 stepena, kada su vitalni znaci jedva prisutni ili ne postoje. Međutim, ni ovako teško stanje ne mora da znači kraj. Postoje podaci o preživljavanju bez neuroloških posledica i prilikom pada temperature na samo 13,7 stepeni, nakon reanimacije koja je trajala 6,5 sati. To praktično znači da se od reanimacije smrznute osobe nikada ne sme odustati. U stanju hipotermije se smanjuje metabolizam i ćelije troše manje kiseonika, što organizmu omogućava da preživi i u veoma hladnoj sredini, kao i da se nakon zagrevanja oporavi bez težih posledica.

* Ko je posebno podložan hipotermiji?

* Kako deca podnose niske temperature?

- I mala deca su sklona hipotermiji jer nemaju sposobnost da se zaštite od hladnoće. Imaju nadekvatnu proizvodnju toplote drhtanjem, manje potkožnog masnog tkiva, manje su aktivna i imaju nedovoljno energetskih rezervi. Novorođenčad, na primer, nemaju odgovarajući odnos između telesne površine i telesne mase. Važno je i to da otpornost na hladnoću smanjuje strah. Osobe koje imaju deblje potkožno masno tkivo lakše podnose hladnoću.

KAKO SAČUVATI TOPLOTU

Smanjenje telesne temperature na hladnoći sprečava se odgovarajućom odećom i obućom, zaštitom tela, lica i ruku, kao i obezbeđivanjem drugih načina zagrevanja. Preporučuje se komotno slojevito odevanje, jer vazduh između slojeva odeće deluje kao toplotni izolator, ali ne više od četiri do šest slojeva. Odeća koja direktno dolazi u dodir sa kožom trebalo bi da bude od prirodne ili veštačke svile koja najbolje čuva toplotu. Pamuk, osim za donji veš, kao i vuna, u direktnom dodiru sa kožom upijaju znoj i dodatno hlade telo, pa je odeća od ovih materijala poželjna kao spoljni sloj. Prirodno i veštačko krzno, perje u jakni, savršen su toplotni izolator.

Telo se može zagrejati i fizičkom aktivnošću, unosom toplih napitaka, čajeva i supa - savetuje dr Zeba.

PROMRZLINE

Najlakši stepen lokalnog oštećenja su promrzline i uglavnom se javljaju na ekstremitetima, kada se javlja crvenilo, svrab, otok, plikovi ispunjeni bistrom ili sukrvičavom tečnošću. U tom slučaju se prvo skida obuća i mokra odeća. Deo promrzle ruke ili noge se potom podiže od podloge i zagreva na sobnoj temperaturi toplim rukama. Koža ne sme da se masira i trlja, niti da se stavljaju tople i hladne obloge. Promrzli deo mora da se zaštiti od povreda i sekundarnih infekcija sterilnim zavojem, a potom potraži pomoć lekara - objašnjava sagovornica "Života plus".