Ako ne vakcinišemo decu, biće sve više epidemija

EPIDEMIJE malih boginja koje se u poslednjih nekoliko godina povremeno javljaju u Srbiji, za stručnjake nisu iznenađenje, jer je već 10 godina broj vakcinisanih od ovog virusnog oboljenja u velikom padu. Zbog zablude da MMR vakcina izaziva autizam, roditelji odbijaju da vakcinišu decu. To u budućnosti može da dovede do učestalijih epidemija malih boginja, upozoravaju epidemiolozi.

Doktorka Ivana Begović Lazarević, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Beograd, objašnjava da do infekcije virusom morbila kod odraslih osoba dolazi ukoliko nisu primile vakcinu ili su rođene pre 1971. godine, kada se u našoj zemlji uopšte nije davala MMR vakcina. Ona upozorava da je danas neophodno mališane vakcinisati, jer odbijanje cepiva može samo da naškodi detetu.

- Veliki broj naučnih studija koje su obuhvatile preko 14 miliona dece širom sveta dokazala su da nema uzročne povezanosti između MMR vakcina i autizima - kaže dr Begović Lazarević - Nevakcinisanje deteta ili odlaganje vakcinacije dovodi do stvaranja populacije čiji imuni sistem nije dovoljno jak da se odbrani od virusa boginja. To povećava rizik da u narednim godinama imamo sve češće pojave ovakvih epidemija.

Ova virusna infekcija može biti praćena ozbiljnim komplikacijama. Najčešće komplikacije javljaju se kod mališana mlađih od pet godina i osoba starijih od 20.

- Zapaljenje pluća, koje se javlja kod šest odsto obolelih osoba, jedna je od ozbiljnih komplikacija koja u velikom broju slučajeva može da dovede i do smrtnog ishoda - kaže dr Begović Lazarević. - Encefalitis, odnosno zapaljenje mozga javlja se kod jedne od 1.000 obolelih osoba, a takođe može da dođe do zapaljenja srednjeg uha i proliva. Kod dece koja su preležala male boginje u uzrastu mlađe od dve godine posle prosečno sedam do 10 godina od oboljenja može da dođe do subakutnog sklerozirajućeg panencefalitisa. To je progresivno degenerativno oboljenja koje zahvata sve strukture mozga i nažalost najčešće dovodi do smrtnog ishoda.

MMR vakcina ne štiti samo od morbila, već i od pojave zaušaka i rubeola, a najbolje je da dete primi ovu vakcinu nakon prvog rođendana odnosno između 12. i 15. meseca života, jer svako odlaganje može imati za posledicu infekciju ovim virusom ukoliko dete dođe u kontakt sa obolelom osobom. Pre polaska u školu dete bi trebalo da primi još jednu dozu ove vakcine, jer se tako u 99 odsto postiže dugotrajna zaštita, a možda i doživotni imunitet.

SIMPTOMI

Simptomi malih boginja isti su kod dece i kod odraslih. U prva dva do četiri dana bolesti javlja se povišena telesna temperatura, suv nadražajni kašalj, crvenilo i suzenje očiju i sekrecija iz nosa. Jedan do dva dana pre pojave ospi po telu, uočavaja su se beličaste tačkice na sluzokoži usne duplje , takozvane Koplikove mrlje. One nestaju ubrzo po pojavi ospi, koje izbijaju prvo na licu, iza ušiju i na vratu, a zatim se postepeno šire ka ostalim delovima tela a praćene su skokom telesne temperature. Ospe traju pet do šest dana i povlače se istim redosledom kao što su izbijale.