LEKOVITA PRIRODA: Alpska ruža i pasdren

Z.O.J.

20. 11. 2016. u 20:00

Listovi planinskog cveta pomažu kod reume, neuralgije, bolova u mišićima, hipertrofije prostate

ЛЕКОВИТА ПРИРОДА: Алпска ружа и пасдрен

Shutterstock

ZIMZELENA biljka alpska ruža (Rhododendron ferrugineum), grmoliko raste isključivo na visokim planinama. Zbog raskošnih, rozikasto-crvenih grozdastih cvetova nalik ružinim, poistovećuju je sa njom, iako pripada porodici vresova. Potiče iz područja Alpa, Pirineja i severnih delova Apenina. Može da živi duže od jednog veka, lako se prilagođava teškim uslovima, temperaturnim promenama, suši.

Lekoviti deo su listovi, koji kada se smrve, oslobađaju peckajući miris, a ukus im je opor. Spremljeni po homeopatskom principu lečenja, podstiču izlučivanje znoja i urina. Koriste se u lečenju reumatizma zglobova, neuralgičnih bolova i bolova u mišićima, hipertrofije prostate. Istraživanja su pokazala i da štite kožu od UV zračenja, jer sadrže jedinjenja koja ih čine izvrsnim antioksidansom.

Međutim, alpska ruža je i umereno toksična, pa bi trebalo voditi računa o njenoj upotrebi. Ako se sa korišćenjem pretera, može da izazove povraćanje i druge probleme digestivnog, nervnog, respiratornog trakta, kao i krvotoka.

Pasdren

Biljka pasdren (Rhamnus catharticus) je razgranati žbun visok do tri metra, rasprostranjen je u svim krajevima Balkana. Pasjakovina se, kako ovu biljku još zovu, može videti na suvim, sunčanim i kamenitim terenima, a najčešće u hrastovim šumama. Lekoviti deo je osušeni okrugli crni plod, koji ima po četiri tamnomrke semenke. Od korisnih sastojaka sadrži ramnoemodin, po kojem je i dobio latinski naziv, ramnokatartin i emodin-antanol, kao i flavoinske heterozide, pektine, sluzi, obojene i gorke materije, šećere.

Plod se koristi za izradu galenskih preparata, dekokti, sirupa, tečnog ekstrakta. Deluje kao blagi laksativ i diuretik. Kao laksativ je pogodan i za decu, koja imaju hroničan zatvor. U većini čajeva za čišćenje i normalizaciju metabolizma se nalazi plod pasdrena.

U maju se pojavljuju žutozelene, grozdaste cvasti, a plod se bere u kasnu jesen, pre mrazeva, kada potpuno sazri. Ukoliko vreme dozvoljava, suši se na suncu, zatim u sušarama ili u tankom sloju na promajnom mestu u hladu. Osušen plod je u početku pomalo sladak, ali vremenom postaje gorak i neprijatan uz diskretan miris. Osim za lečenje, koristi se i u izradi slikarskih akvarelnih boja.

BILjNE MATIČNE ĆELIJE

ZA negu kože koriste se i biljne matične ćelije alpske ruže, koje su otkrili stručnjaci tokom istraživanja. "Spakovane" u vidu tonika, dubinski hidriraju kožu, regenerišu je, jačaju njenu vitalnost i podstiču samoobnavljanje epidermalnih matičnih ćelija, odnosno popravljaju DNA i odlažu proces starenja.

Da bi se postigao očekivani efekat, potrebno je svakodnevno ujutru i uveče, pre uobičajene nege lica, vrata i dekoltea, naneti tonik sa biljnim matičnim ćelijama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije