Vakcina najbolje štiti od gripa

VAKCINA protiv gripa, čija je primena počela ove nedelje u svim domovima zdravlja, najbolja je zaštita od najmasovnije sezonske bolesti. Ona ne štiti 100 odsto od infekcije virusom, ali smanjuje mogućnost obolevanja. Kod relativno zdravih osoba efikasna je u 80 odsto slučajeva, a čak i kod onih sa hroničnim bolestima značajno smanjuje mogućnost komplikacija influence, kao što je recimo upala pluća.

Specijalista epidemiologije primarijus dr Leposava Garotić Ilić, načelnik Jedinice za imunizaciju Zavoda za javno zdravlje Beograd, navodi da je vakcina apsolutno bezbedna i da je neophodno primiti je svake godine, zato što imunitet na virus koji ona stvara traje najviše 12 meseci.

- Ovo je vreme kada grip obično počinje da se pojavljuje u severnim i zapadnim zemljama Evrope, odakle se polako širi prema istoku. U našoj zemlji obično se registruje u periodu između decembra i marta, a u poslednjih nekoliko godina najveći broj obolelih imali smo u februaru i martu - kaže prim. dr Leposava Garotić Ilić. - Neophodno je vakcinisati se pre nego što virus stigne na naše prostore, jer je potrebno da prođe dve do tri nedelje od vakcinacije, kako bi se stvorila zaštitna antitela koja brane organizam od infekcije.

Primarijus dr Leposava Garotić Ilić navodi da vakcinu pre svega treba da prime hronični bolesnici, deca, osobe starije od 65 godina, zaposleni i smešteni u gerontološkim centrima, zatim zaposleni u zdravstvu, centrima za socijalni rad, kao i u drugim javnim ustanovama i preduzećima. Vakcinacija se preporučuje i trudnicama, gojaznim osobama, i mališanima uzrasta od šest meseci do pet godina zato što i kod njih takođe može da dođe do razvoja teže forme bolesti i komplikacija, pa čak i do smrtnog ishoda.

- Vakcina je najbezbedniji vid zaštite posebno za decu koja imaju astmu i hronični opstruktivni bronhitis, kao i za hronične bolesnike kod kojih grip može dodatno da pogorša osnovnu bolest - navodi prim. dr Leposava Garotić Ilić.

Vakcinu protiv gripa ne smeju da prime osobe koje su ranije imale alergijsku reakciju na nju, one koje imaju alergiju na jaja, proteine i pileće meso, deca mlađa od šest meseci, oni koji već imaju infekciju, kao i osobe koje boluju od Gijen Bareovog sindroma. Kod ostalih mogu ponekad da se jave i blage neželjene reakcije, kod kojih uglavnom nema razloga za zabrinutost.