Magnet rezonanca otklanja svaku sumnju

Piše: doc. dr Gradimir Dragutinović, specijalista radiologije u Kliničkom centru Srbije

MAGNETNA REZONANCA (MR) je neinvazivna, bezopasna i precizna radiološka dijagnostička metoda koja omogućava uvid u stanje pojedinih organa, organskih sistema, kao i čitavog organizma. Bezbolna je i potpuno neškodljiva za pacijente, i u dogovoru sa lekarom, može da se ponavlja više puta.

Jedina apsolutna kontraindikacija za njenu primenu je nošenje vodiča ritma srca - pejsmejkera.

Magnetna rezonanca daje precizne analize mekotkivnih struktura kao što su mozak, kičmena moždina, organi u stomaku i maloj karlici, pluća, kao i realan anatomski prikaz određene regije, tačno mesto lezije i žarišta u njoj.

Značajna je u dijagnostici patoloških promena, a neprocenjiva za otkrivanje tumora nazo-faringsa. Najčešće indikacije za snimanje mozga su glavobolje, vrtoglavice, mučnina, gubitak svesti ili sluha, promene u vidnom polju, karcinomi, autoimune bolesti.

Ova metoda se koristi i za snimanje kičme, grudnog i limbosakralnog dela, a nezamenljiva je u dijagnostici diskus hernija i tumora unutar kičme. MR može da otkrije promene u maloj karlici, posebno u ginekološkom praćenju ploda starijeg od tri meseca.

Kod žena se takođe primenjuje za procenu stanja materice i jajnika, a kod muškaraca za otkrivanje patoloških promena prostate i mokraćne bešike.

U maloj karlici, takođe, može da otkrije uvećanje limfnih čvorova, ciste, fibroide.

Odlična je i za dijagnostiku medijastinuma (sredogruđa), timusa, a posebno značajna u dijagnostici patoloških promena aorte, gde se pojavljuje aneurizma, proširenja i često ruptura koje dovode i do smrtnog ishoda. Nezamenljiva je i za pregled luka aorte, kao i za snimanje krvnih sudova vrata i mozga. U slučajevima kada je dijagnoza nejasna, tokom snimanja se daje kontrast.

Zapravo, magnetna rezonanca je u vaskularnoj hirurgiji nezamenljiva, a takođe ima poseban značaj u dijagnostici muskulo-skeletnog sistema, gde osim kičme i problema vezanih za ovaj deo tela, može da da važne podatke o stanju svih zglobova - koleno, skočni zglob, kuk, lakat, rame. MR se radi ako postoje bolovi u skočnom zglobu i mekom tkivu, oticanje, smanjena pokretljivost, kao i za praćenju oporavka nakon traume. Uz pomoć MR može da se utvrdi stanje tetiva, hrskavica, ligamenata, artritisa. Na osnovu MR nalaza lekar specijalista može da proceni koje zglobove treba operisati, a koji su za zamenu.

Na osnovu dosadašnjih saznanja i iskustva, MR može da se radi kao prvi, ključni pregled u dijagnostici oboljenja mozga, hipofize, nadbubrežne žlezde, prostate, muskulo-skeletnog sistema, kostiju zglobova i potkožnih promena koje skener ne vidi tako dobro.

Nova oblast koju MR sve više osvaja je dijagnostika kardioloških problema, a značajne rezultate postiže i na polju dijagnostike promena u jetri. Njen značaj je u tome što ne pruža samo uvid u stanje jetre, nego i okolnih organa, žuči i žučnih puteva.