Muke sa kičmom

Gotovo da nema osobe koja bar jednom u životu nije patila od bola u leđima. Uzroci mogu biti različiti, ali statistike pokazuju da je najčešće problem sa „iskakanjem“ međupršljenskog diska. Diskus hernija, kako se ovaj medicinski problem naziva, jako je često oboljenje, ali se bol izazvan njom razlikuje od „običnog“ bola u leđima, pa je neophodno obratiti se lekaru i dobiti pravu dijagnozu.
O tome šta je diskus hernija, zbog čega se javlja i kada je treba operisati, za čitaoce „Života plus“, objašnjava neurohirurg doc. dr sc. Ljiljana Vujotić iz Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
- Diskus hernija nastaje kada mekani deo međupršljenskog diska „iscuri“ iz svog ležišta i nađe se u kičmenom kanalu u kojem se nalaze nervni elementi. Pritisak na korene nerava izaziva jak bol duž noge, koji može biti praćen slabošću muskulature ili čak problemima s mokrenjem. Diskus hernija je najčešća na dva poslednja međupršljenska nivoa, zbog opterećenja koje trpe ova dva poslednja diskusa i velike pokretljivosti kičme u tom delu. Postoje tri stepena uklještenja diska.

* Koje aktivnosti mogu da pojačaju bolove u leđima?
- Podizanje tereta, posebno sa savijenim leđima, ali i svako fizičko naprezanje, može da provocira nastanak bola u leđima i diskus herniju. Ovo oboljenje vrlo je često kod profesija kao što su, na primer, livci, varioci, fizički radnici, ali i radnici hitne pomoći i medicinske sestre. Svaki posao koji se obavlja u pognutom položaju pogodan je za nastanak diskus hernije, ali uz malu korekciju položaja rizik može da se smanji.

* Dešava li se da sve prođe “samo od sebe”?
- Simptomi ponekad prođu jako brzo, to zavisi od pacijenta, ali recidiv bolova javlja se kod 80 odsto u prvoj godini, a vrlo često, u čak 85 odsto slučajeva, bol u donjem delu leđa nema specifičnu dijagnozu. Ona se postavlja skenerom, magnetnom rezonancom i mijelografijom. Veoma je značajno da vodite računa o pravilnim položajima tela, da naučite kako da se tokom noći okrećete, kao i da pravilno iz sedećeg ustajete u stojeći položaj.

* Zbog kojih problema sa kičmom se treba javiti neurohirurgu? I šta zahteva hitno neurohirurško lečenje?
- Kod pojave tzv. radikularnog bola, treba misliti na diskus herniju. To je bol koji se širi duž noge, javlja se u prekidima, jači je od ranijeg bola u leđima, pogoršava se prilikom aktivnosti, smiruje se pri ležanju ili stajanju, provocira kašljem, kijanjem, fizičkim naprezanjem. Ukoliko nema slabosti stopala, otežanog stajanja na peti ili prstima, smetnji sa mokrenjem, treba početi sa konzervativnim lečenjem koje čak u 90 odsto slučajeva daje dobre rezultate. Prvo se predlaže mirovanje od 10 do 14 dana, uz lekove protiv bolova i B vitamine, kao i fizikalnu terapiju.

* Kada treba operisati diskus herniju?
- Sam nalaz diskus hernije na snimku dobijenom CT ili MRI pregledom, skenerom, rendgenom, ili magnetnom rezonancom, nije dovoljan razlog za operaciju. U dogovoru sa pacijentom, lekar će, na osnovu simptoma, tegoba i stanja pacijenta, odlučiti da li je i kada vreme za operaciju. Indikacije za operaciju diskus hernije su: utrnulost sedalnog i genitalnog regiona, uz smetnje kontrole mokrenja ili stolice (sindrom „kaude ekvine“), nemogućnost stajanja na peti ili prstima, izražen bol sa ili bez utrnulosti duž noge. Rezultati operacije najbolji su ukoliko se ona obavi u prva tri meseca od početka simptoma.

* Koja je verovatnoća da se posle operacije opet jave problemi?
- Retko se prava diskus hernija može ponovo javiti na istom međupršljenskom nivou, ali i to je moguće, jer se prilikom operacije nikad ne uklanja ceo diskus, već samo njegov iskliznuli i degenerisani deo. Kod fizičkog naprezanja, od ostatka diskusa ponovo može da nastane diskus hernija. Češće se dešava da se ona javi na drugoj strani ili na drugom nivou, kao i kod osoba kod kojih, zbog slabosti vezivnog tkiva i naprezanja, postoje uslovi za nastanak oboljenja.
Osobe koje su operisane zbog diskus hernije u toku postoperativne rehabilitacije nauče tzv. zaštitne položaje, koji im pomažu da smanje verovatnoću nastanka novog uklještenja.