Otkaz kida i dušu i telo

Preko noći ste ostali bez posla. Poslodavac vam se "zahvalio" na saradnji, vratio radnu knjižicu, uz obrazloženje da prestaje potreba za vašim radnim mestom i proglasio vas tehnološkim viškom. Šok i neverica, ne možete da verujete da se baš vama to dogodilo a zatim pitanja: "Kako preživeti otkaz"? Kako platiti dospele rate za stambeni kredit ili auto, račune koji nikad ne kasne, ekskurziju za decu, privatne časove stranog jezika, rekreaciju i namiriti ostale mesečne obaveze? Šta dalje dok ne nađete drugi posao? Priznaće svako, nije lako. Jer nije ugrožena samo vaša egzistencija, već i cele porodice.

Bez obzira na to što mnogima lična primanja nisu na zavidnom nivou, za većinu su, ipak, "slamka spasa". Onda ostanete i bez toga. Sledi preispitivanje u čemu ste pogrešili, da li je moglo drugačije i sumnja u lične sposobnosti. Ako izuzmemo finansijski momenat koji je veoma važan, šta čovek još gubi kada ostane bez posla?

- U takvoj situaciji čovek ne gubi samo finansijsku sigurnost, već i samopouzdanje, samopoštovanje, potvrdu lične vrednosti - kaže, za "Život plus", psiholog Ljiljana Jagodić. - Čak i one osobe koje time nisu finansijski ugrožene, pate. Pitaju se šta su pogrešno uradile i da li su to mogle da izbegnu. Uglavnom se to doživljava kao lični neuspeh. A čim se osetimo neuspešno, naš ego pati. Ukoliko je i finansijska stabilnost ugrožena, naročito ako cela porodica zavisi od tih primanja, taj dodatni teret izaziva još dublje posledice. Ljudi se suočavaju sa narušenom potrebom za sigurnošću. Ali nije samo u pitanju da li će moći da prehrane porodicu, već i osećaj potpune lične celishodnosti. Gubitak integriteta, naročito kod osoba koje su kroz posao zadovoljavale sve svoje potrebe. Često pomisle: "Da išta vredim, ovo mi se ne bi desilo" ili "Nikada neću pronaći drugi posao". Javlja se sumnja u ličnu sposobnost i mogućnost.

Emotivni i psihički lomovi

Mada će vam prijatelji verovatno reći da nije smak sveta i da ćete naći drugi posao, kada se nađete u takvoj situaciji proživljavate veliki stres, emotivne i psihičke lomove kojih možda niste ni svesni. Gubitak posla, naročito u današnje vreme, jedna je od najstresnijih situacija. Sa čime još može da se uporedi?

- Gubitak posla je uvek bio, a i danas je, jedan od najvećih stresova - naglašava Jagodićeva. - U psihologiji se smatra da je jačina negativnih posledica, odnosno emocija koje on izaziva jednaka gubitku voljene osobe ili razvodu. Ako se čovek ubrzo ne konsoliduje može doći do trajnih posledica i po psihičko i po fizičko zdravlje. Ima onih koji odustaju od borbe i završavaju suicidom, jer je njihova patnja tolika da ne mogu da nađu izlaz i osećaju se potpuno bespomoćno.

Ali, ne suočava se svako na isti način sa ovim problemom. Prema rečima sagovornice "Života plus", postoje racionalne i praktične osobe. One prve troše koliko imaju i prilagođavaju se situaciji, a u drugu kategoriju spadaju osobe koje se ne zadovoljavaju malim primanjima i lako stvaraju ambijent koji će im omogućiti veću zaradu. Za njih gubitak posla nije velika tragedija, već nova prilika.

- Mnogim ljudima je redovan mesečni dohodak, koliki god da je, dovoljan da zadovolje potrebu za finansijskom sigurnošću. Racionalni ljudi se naviknu na to što imaju i mire se sa situacijom. To su reaktivne osobe, nisu sklone akciji, zadovoljavaju se malim stvarima. Čekaju da se "promeni politička situacija", direktor, ili bilo šta drugo. Dozvoljavaju da njihovi životi zavise od drugih ljudi ili okolnosti. Takvi ljudi se teško snalaze kad ostanu bez posla. Opet očekuju da neko drugi vodi računa o njima - država, sistem... Praktične osobe se teško zadovoljavaju malim platama. One uvek hoće više i lako kreiraju okolnosti koje im omogućavaju da više zarade. Neki se bave unosnim hobijem, neki rade dva-tri posla ili pokreću privatan biznis. Kad takve osobe izgube posao, brzo prevazilaze prvobitnu bespomoćnost i sve što im se desilo počinju da posmatraju kao novu šansu. Ostali su bez posla, što im omogućava da se bave nekim drugim. Spremni su za nova učenja, fleksibilni i snalažljivi. Preduzimljivi.

Šansa za novi početak

Psiholog Ljiljana Jagodić ističe da treba učiti baš od takvih osoba. Mada onim drugim to nije baš lako, uz svest o potrebi za ličnom promenom, neminovna je promena nabolje. Bitno je da čovek realno sagleda situaciju, svoje prednosti i mane, sposobnosti, da promeni lične granice i postavi nove. Da odbaci negativna uverenja poput: "Ko će me starog zaposliti", "Ne znam da radim ništa drugo", "Ne mogu da se promenim, to i tako nema smisla" i "Opet ću ostati bez posla". Na koji način se još mogu prevazići ovakve situacije?

- Gubitak posla je veliki okidač za emotivni i psihološki pad - kaže Jagodićeva. - To je velika trauma i često se sa takvim osobama u stvari radi na prevazilaženju posttraumatskog sindroma. Osobe koje su spremne da porade na tome, ubrzo gubitak posla počinju da doživljavaju kao prednost i otvaranje novih mogućnosti. Budi se njihova nada, prevazilazi osećanje bespomoćnosti i lične krivice za to što im se desilo. Jedan klijent mi je posle nekoliko razgovora rekao: "Prvo sam mislio da ću da umrem, a sad sam srećan što sam ostao bez posla. Da se to nije desilo, čitav život bih proveo na istom mestu, nezadovoljan platom i kolegama." Vrlo brzo je sa takvim stavom i novom energijom, pronašao bolji posao.

STRUČNA POMOĆ

Nije svako sposoban da radi na sebi. Ako ne zna kako to da učini, najbolje bi bilo da potraži stručnu pomoć.

- U Nacionalnoj službi za zapošljavanje postoje odlične besplatne radionice na različite teme, ukoliko finansijski nisu u situaciji da plate stručnu pomoć - savetuje naša sagovornica.