Kraljica drame na lažnom tronu

ZAVESA na toj pozornici se nikada ne spušta. I igra je večna. Naizmenično se smenjuju suze i smeh, a raspoloženje varira od euforije do očaja. Pa opet, iz početka. Ukoliko se ne čuju aplauzi, igra se nova drama. Ako izostane pažnja, vreme je za novu komediju. Ali najčešće igrani žanr na ovoj sceni je - tragikomedija. I sve bi to imalo više lepote da nije u pitanju svakodnevica nekoga ko nije glumac, a stalno glumi. Teatralno korača kroz život, praveći od najbližih svoju publiku, izvodeći predstave i pred nepoznatim ljudima. Upoznajte "kralja i kraljicu drame". Osobe sa teatralnim nastupom u običnim, najobičnijim situacijama. One koje od "muve prave magarca", živopisno prepričavajući drugima šta im se sve desilo na putu od kuće do posla. Ili od dnevne sobe do kupatila. O svemu što govore, a govore mnogo, tvrde da se samo njima dogodilo. Na sve što reaguju, pa i na nebitno, gledaju kao na emocionalni šok. Stresiraju se u najbanalnijim situacijama, plaše se svega kao mala deca, ljute se poput tinejdžera, plaču kao da su ostavljeni, a nisu. Sami sebe su postavili na lažni tron i nemaju nameru da odatle odu.

Svetlana Slepčev, psiholog i psihoterapeut kaže da takve osobe možemo da prepoznamo po tome što sve doživljavaju dramatično i baš tako komuniciraju sa drugim ljudima.

- Način na koji reaguju ili izražavaju emocionalno uzbuđenje je prenaglašen - navodi sagovornica "Života plus". - Primetićete ih po tome što je njihovo ponašanje uvek teatralno, sa ciljem da privuku svu pažnju na sebe.

STIL KOMUNIKACIJE ILI POREMEĆAJ

Kada govore, koriste emotivno nabijene reči. Njihova emocionalna ekspresija je intenzivna i živopisna.

- Dok pričaju o nečemu, teško je razgraničiti šta je to važno, šta manje važno, a šta nevažno - jer sve deluje kao veoma, veoma važno. Izbor reči i emocionalna pratnja odaju utisak kako je sve od životnog značaja, jer osoba to tako predstavlja. Zapravo, njen unutrašnji doživljaj je takav - objašnjava psiholog.

Ako poznajete osobu koja bi mogla da se opiše kao "kraljica drame", a sigurno je da ste je bar negde okrznuli, verovatno ste se pitali otkud tolika dramatizacija u vezi svega što joj se dešava. Da li je to stvar ličnosti (karaktera) ili je ponašanje uslovljeno vaspitanjem i socijalizacijom? Može li da se podvede pod poremećaj?

- Dramatizacija, teatralnost ili prenaglašeno izražavanje emocija je ponekad samo stil komunikacije, a moguće je da bude i toliko naglašeno da može da se smatra histrioničnim poremećajem ličnosti. Njega karakteriše ta samodramatizacija, sugestibilnost, površan i labilan afektivitet, preterana potreba da se bude u centru pažnje, neprikladna zavodljivost u izgledu ili ponašanju, preokupiranost fizičkom privlačnošću. Egocentričnost, ugađanje sebi, prenaglašena čežnja za priznanjem, nedostatak brige za druge, uvredljivost i manipulativno ponašanje kompletiraju kliničku sliku, ali nisu neophodni za dijagnozu - navodi psihoterapeut.

Stručnjaci za mentalno zdravlje, dodaje sagovornica, smatraju da se histrionični poremećaj ličnosti razvija kao odgovor na stres, anksioznost i traumu u detinjstvu - zlostavljanje, zanemarivanje ili u slučaju nedoslednosti roditelja koji kostantno zahtevaju da im se udovoljava.

IGNORISANjE NAJVEĆA IZDAJA

Za "kraljicu drame" je specifičan taj konstantni impuls kojim reaguje na sve što joj se dešava. Ili joj se uopšte ne dešava, ali ona priča kao da je u nečemu/svačemu glavni akter. Obično je u ulozi žrtve. Drugi samo žele da je iskoriste. A, zapravo, ona stalno traži još. Pažnje, pohvala, potvrda. Zato govori glasnije, emocionalno naglašenije, dramatičnije.

- Razlog ovakvog ponašanja je doživljaj nedovoljne važnosti. Ljudi koji dramatizuju, svojim nastupom uspeju da nateraju okolinu da ih primeti, sasluša ili da se bavi njima. Imaju nesvesno uverenje da ih drugi ne bi primetili ili uvažili ako bi govorili i gestikulirali "normalno", odnosno manje dramatično. Još jedan razlog ovakvog ponašanja jeste nerazlikovanje ljubavi i pažnje - oni misle da ih drugi ne vole ako u datom trenutku ne obraćaju pažnju na njih. Sazrevajući, deca uče da razdvoje ljubav od pažnje, i počinju da shvataju da ih mama voli i ako ne gleda u njih ili ako je odsutna. Međutim, osobe koje dramatizuju nisu to naučile, zbog čega poistovećuju ljubav i pažnju i u odraslom dobu - objašnjava sagovornica.

Sasvim je očigledno da nije lako biti u bliskom odnosu sa nekim ko je "kraljica drame". Osoba koja je prijatelj ili je u krvnom srodstvu sa takvim profilom ličnosti je pod stalnim mentalnim terorom.

- "Kraljici drame" je potrebna ogromna količina potvrde, odobravanja i uveravanja da vredi i da je drugome stalo do nje, što može da bude veoma naporno za okolinu. Preosetljiva je na kritiku i odbacivanje, zbog čega treba biti pažljiv u takvim situacijama. Najefikasnije su "sendvič" kritike - prvo uputiti pohvalu bića ili ponašanja, zatim poslati kritiku ponašanja, pa opet pohvalu. Treba voditi računa da nikada ne kritikujemo osobu (biće), već samo ponašanje (što osobe sklone teatralnosti, zapravo, nisu naučile da razlikuju, i otud preosetljivost na kritiku) - savetuje psihoterapeut.

"Kraljicu drame" najviše remeti ignorisanje, jer to doživljava kao negaciju svoje vrednosti ili postojanja, kao poruku da nije važna, da ne vredi ili ne postoji. U korenu tog doživljaja nalazi se, zapravo, osećanje inferiornosti ili bezvrednosti. Dramatično ponašanje je pokušaj da natera okolinu da obrati pažnju na nju i da je "shvati ozbiljno", odnosno uvaži.

- Nikome ne prija kada ga ljudi ignorišu, ali osobama sklonim teatralisanju ignorisanje još teže pada, jer misle da vrede manje od drugih, ili da ne vrede uopšte. Sa njima treba biti strpljiv, slušati ih sa pažnjom i prvo uspostaviti odnos poverenja kako bismo mogli da im ukažemo kada mislimo da pridaju previše važnosti stvarima koje nisu toliko važne - poručuje sagovornica.

TEATRALNOST U LjUBAVI

BITI partner osobe koja svakodnevno izvodi teatralne "performanse" nije lako. Ali je, kaže sagovornica "Života plus", moguće, ukoliko druga strana razume tu logiku ponašanja i stila komunikacije. I onda prihvati partnera kao takvog. Ali da li je moguće da postoje dve "kraljice drame" u jednom partnerskom odnosu? Teško.

- Mislim da takav odnos ima slabu šansu da uspe, jer neko u paru mora da bude veštiji u upravljanju emocijama, da ume da ublaži dramu i upravlja socijalnim situacijama - objašnjava psiholog.