Simbolične poruke iz nesvesnog

Hajde sanjaj me sanjaj, vidiš me kao da nisam tu, reči koje ću naći u tvom su vremenu" - nežno je pevao Vlada Divljan sa "VIS Idolima" početkom osamdesetih godina prošlog veka, milujući ženska i muška srca svakom rečju. Preko dana sanjarenjem možemo pobeći od realnosti, dosanjati sve ono što ne možemo da dostignemo, otploviti, kao čamcem, u neke bistrije i draže nam vode i vremena. Noću, snovi nas vode u neslućena, nepregledna prostranstva i nepoznate dimenzije, krčeći lako prolaz kroz tamu, svetlost, zvuke, obrise, likove, osećaje. Činjenica je da svake noći sanjamo, ali se ne sećamo svih snova, a zašto ih, uopšte, pamtimo?

- Snovi su "kraljevski put ka nesvesnom". Oni nam omogućavaju da se, kroz simboličke predstave putem kojih se ispoljavaju, povežemo sa različitim aspektima sebe, koje smo tokom dana, ili prosto živeći, zanemarili. Svesno je samo jedan mali deo naše ličnosti, pa je veoma važno da, uz pomoć snova, prepoznamo i razumemo poruke koje nam stižu iz nesvesnog - kaže dr Svetlana Zdravković, psiholog i jungijanski analitičar.

Prema njenim rečima, neki ljudi su više osetljivi i upoznati sa značajem snova, pa ih češće pamte. Kod drugih je granica između svesnog i nesvesnog suviše kruta i nepropustljiva, pa nesvesni sadržaji teže dopiru do svesti. Pored toga, snovi koji su emocionalno nabijeni, odnosno oni koji ostave jači utisak na nas, mogu i da nas probude, a svakako ih lakše i bolje zapamtimo. Često se pitamo da li bi, i na koji način, trebalo "slušati" šta nam snovi poručuju, a naša sagovornica smatra da ima mnogo smisla obraćati pažnju na njih, jer su nam oni nezamenjiv izvor informacija o tome gde i kako smo postali suviše jednostrani u našem svesnom stanju, koje aspekte sopstvene ličnosti smo zanemarili i šta smo "izbegli" da primetimo ili smo prevideli u dnevnom životu.

ZAPISIVANjE U SVESKU

Da bismo se bolje snalazili u razjašnjenju snova, pojedini savetuju da držimo sveščicu pored kreveta, u koju ćemo ih, po buđenju, zapisivati dok su nam još sveži u sećanju. Zašto bi to trebalo da radimo i šta bismo mogli da zaključimo iz snova, pojašnjava Zdravkovićeva:

- Pitanje zapisivanja snova se razlikuje od škole do škole. Mi, jungovski analitičari, podržavamo zapisivanje snova iz više razloga. Na taj način možemo da pratimo serije snova i da se uvek iznova vraćamo na one koje smo ranije sanjali i koje, nakon izvesnog vremena, možemo da sazgledamo u novom i drugačijem svetlu. Pored toga, kada zapišemo san, njegov dragoceni sadržaj neće biti izgubljen, a njegovi važni aspekti i mnogi detalji biće nam na raspolaganju za detaljnu analizu i tumačenje - objašnjava Svetlana.

U "Hazarskom rečniku" Milorada Pavića mnogo toga događa se upravo u snovima. Već na samom početku, Kagan, hazarski vladar, usnuo je san i zatražio pomoć od trojice filozofa, s različitih strana sveta, da mu pomognu u njegovom tumačenju. Koliko mu je to bilo važno govori i podatak da je obećao prelazak na veru filozofa čije će objašnjenje sna biti najprihvatljivije. Na taj način su tumačenja pomenuta tri filozofa - islamskog, hrišćanskog i jevrejskog, postala okosnica ovog čuvenog dela, koje je navelo, i još navodi, na zamišljanje i razmišljanje brojnu čitalačku publiku. Podstaknuti time, zapitali smo se koji su najčešći simboli sretani u snovima i kako ih Svetlana Zdravković tumači:

- Tih simbola je nebrojeno mnogo i bogati su, kao i samo nesvesno. Neke psihološke predstave koje srećemo u snovima mogu se tumačiti na arhetipskom nivou, što znači da imaju univerzalno značenje. Međutim, sa ovim nivoom tumačenja treba biti vrlo oprezan. Pre toga, neophodno je videti šta određena figura ili situacija iz sna znači za konkretnu osobu, odnosno za snevača. Do toga dolazimo tako što pratimo kakve asocijacije osoba ima na različite aspekte sna, od čega zavisi u kom pravcu će interpretacije određenog sna ići i kako će se razvijati.

PREDSKAZANjE

Ne kaže se slučajno "snoviđenje", za nešto što smo pretpostavljali da će se dogoditi. Postoje brojni primeri u kojima su ljudi sanjali san koji se posle nekog vremena u potpunosti ostvario na javi, često sa svim, pa i najmanjim, detaljima. Kako psihologija objašnjava ovakve, prekognitivne snove? Naša sagovornica kaže da je nesvesno mnogo veće i mudrije od našeg svesnog dela ličnosti. Ponekad, u nekim specifičnim situacijama, nesvesno nam kroz snove ukaže na nešto što svesno nismo registrovali i skrene nam pažnju na mogući dalji razvoj događaja u koje smo uključeni, ili ćemo tek biti.

Verujemo da se svakom od nas dogodilo da se za tumačenje sna "konsultujemo" sa narodnim sanovnikom, povlačeći paralele između napisanog i onog što nas u tom momentu najviše zaokuplja. Zanimalo nas je koliko ima tačnosti u tumačenju snova navedenom u ovakvim vrstama knjiga. Zdravkovićeva ističe da je nesporno mudrost naših predaka velika i duboka.

- Međutim, nasuprot sanovnicima koji nude neka pojednostavljena i konkretna tumačenja snova, koja bi trebalo da budu primenljiva na sve njih, mi preferiramo i smatramo mnogo vrednijim individualni pristup interpretaciji snova. Svakom snevaču prilazimo kao autentičnoj osobi i nastojimo da, analizirajući san zajedno sa njim, dođemo do tumačenja koje najviše ima veze sa njim samim i sa njegovom aktuelnom psihološkom situacijom - objašnjava Svetlana.

PUTOKAZI

U kojim životnim periodima se najčešće sećamo snova?

- Pamćenje snova je veoma individualna stvar, ali, generalno, snove češće pamtimo u različitim periodima, tzv. liminalnosti, koji se mogu odigravati u makrofazama našeg života (i trajati duže) ili u mikrofazama (traju kraće). Reč je o prelaznim životnim periodima kada sve ono u šta smo verovali i načini na koje smo sebe određivali više "ne drže vodu", a do novih još uvek nismo došli. Snovi su nam tada, često, veoma važan putokaz koji nam daje naznake u kom smeru dalje da krenemo. Takođe, i kraći periodi liminalnosti, do kojih dolazi tokom svakog dana (pod uticajem različitih unutrašnjih i spoljašnjih iskustava sa kojima se srećemo) mogu da nas podstaknu da neke snove bolje zapamtimo - kaže Svetlana Zdravković.

GOVOR TOKOM SPAVANjA

ZBOG čega neko govori u snu? Da li bi takve snevače trebalo buditi?

- Snovi nekada mogu biti veoma intenzivni i nabijeni emocijama, pa se to kod neke osobe može ispoljiti i kroz to što počne da govori u snu tako da ukućani mogu da ga čuju. Ukoliko snevač ne deluje suviše uznemireno ili uplašeno, bolje je pustiti ga da odsanja san do kraja.

KO SNEVA VIŠE?

VERUJE se da svako od nas sanja od tri do šest snova za veče, od kojih svaki traje između pet i 20 minuta. Čak 95 odsto snova zaboravimo odmah po ustajanju iz kreveta. Sanjanje može da nam pomogne u razvijanju dugoročnog pamćenja i sposobnosti da učimo. Slepi ljudi sanjaju više od onih koji vide, sa drugačijim osećajnim komponentama.