Zastupam sebe, poštujem tebe

Stojite čitav sat u redu, cupkajući sa noge na nogu, preznojavajući se u prostoriji bez kiseonika. I taman da vas službenica prozove, ispred šaltera čujete nečije štiklice sa prvenstvom prolaza. Vi i dalje čekate svoj red. Smeta vam miris dima u spavaćoj sobi, ali partner uporno pali cigaretu za cigaretom u krevetu. Vi iznova razgrćete oblak duvana. Kolega vas vozi autom kao da ste krenuli na reli trke, a ne na službeni put. Muka vam je i od vožnje i od preglasne turbo-folk muzike koju je pustio. Vi ste samo suvozač koji se ne pita kako mu je.

Šta radite u ovim i sličnim situacijama? Svađate se sa gospođom koja se drsko progurala preko reda ili, dok u sebi vrištite od besa, ćutke, pognute glave prelazite preko nepravde? Odlazite u drugu sobu da spavate ili, iz straha da vas partner ne ostavi, nastavljate da trpite miris duvana? Vređate kolegu zato što vas muči lošom vožnjom i još lošijom muzikom ili, da se ne bi naljutio, krijete od njega da vas je strah i da vam nije prijatno u autu?

Izbor je, naizgled, vrlo oskudan. I koji god u takvoj ponudi da napravite, neće biti dobar. Ili ćete ugroziti sebe ili ćete narušiti odnos sa drugima. A, sve bi bilo mnogo lepše i zdravije kada biste naučili kako da asertivno komunicirate. U prevodu - da naučite da zaštitite i izrazite sebe, ali tako da ne napadnete i ne uskratite mogućnost drugome da zaštiti i izrazi sebe. Da budete dostojanstveni, ne ugrožavajući ničije dostojanstvo.

Liza Piščević, psiholog i sertifikovani trener za ovu oblast, objašnjava šta to zapravo znači.

- Asertivno ponašanje je komunikacija u kojoj poštujemo i sebe i sagovornika - kaže psiholog. - To je odnos međusobnog uvažavanja, po principu: "Zastupam sebe, poštujem tebe." Naravno, nemoguće je uvek biti asertivan, niti nam ovakav način komunikacije garantuje sličan odgovor na naše ponašanje, ali samo tako imamo šansu za uspešnu komunikaciju na svakom nivou - privatnom i poslovnom.

To znači da bi u prvom slučaju trebalo da mirnim tonom kažete gospođi da nije lepo što se gura preko reda, jer ste vi čekali sat vremena. Ne smete da prećutite, ali ne bi trebalo ni da je vređate i vičete na nju. Ako vam smeta miris dima, recite to partneru otvoreno i zamolite ga da puši na terasi ili na prozoru. Ne ostavljate ga zbog toga niti koristite cigarete kao povod za žučne rasprave. Razgovarajte sa kolegom na temu brze vožnje i preglasne muzike, objasnite mu da se plašite i da vam je muka, umesto da ga zbog toga opanjkavate pred drugima ili trpite "teror".

Ni žrtva niti dželat

Asertivnost je noviji termin u psihološkoj literaturi koji podrazumeva da se osoba zauzima za lična prava. Jer na to - ima prava. Ona izražava svoje misli, osećanja i stavove na direktan način - iskreno i umereno, uz istovremeno poštovanje drugih. Probleme i nesporazume rešava na konstruktivan, a ne na agresivan ili pasivan način. Zato nije ni dželat niti žrtva. To je ono što nam u današnjem, turbo vremenu kratkih nerava često nedostaje.

Asertivnost je uvek izazov, ali i, kaže sagovornica, jedina šansa za uspešnu komunikaciju. Da li se ona uči ili se neko, rođenjem i vaspitanjem, oblikuje tako da ume da saopštava svoje želje i potrebe, bez ugrožavanja tuđih, dok je neko drugi uvek pasivan, defanzivan i bez samopouzdanja da kaže šta želi i šta mu smeta?

- Kao što se neko rodi sa višim koeficijentom emocionalne ili socijalne inteligencije, tako je neko rođenjem asertivniji od drugog. Naravno, asertivnost se uči, najviše po modelu, u detinjstvu ali i kroz ceo životni vek. Osim toga, nijedna osoba nije uvek asertivna niti agresivna/pasivna. To je nemoguće, ali svakako treba težiti asertivnosti - kaže psiholog.

Istraživanja pokazuju da je asertivnost multidimenzionalni konstrukt, uslovljen ličnim, situacionim, kulturnim normama i vrednostima. Stručnjaci je definišu kao skup određenih interpersonalnih veština koje mogu da se usvoje, ali i kao crtu ličnosti koja se dugoročno neguje od ranog detinjstva.

- Razvija se kroz tehnike asertivne komunikacije, učenje asertivnih prava, dozvola, oblika manipulacije (kako bismo ih prepoznali, a ne koristili), ispravnog davanja kritika. Postoje mnoge edukacije i kursevi asertivne komunikacije, a najbolje se vežba u grupi - navodi psiholog.

Asertivna komunikacija je vrlo poželjna svaki put kada se zalažemo za vlastita prava, izražavamo interese i potrebe, ali odbijamo i neprihvatljive zahteve. Mi često ne znamo kako da nekome kažemo "ne" samo da ne bi ispalo da smo nadobudni, drski, nevaspitani, da nam nije stalo. Ili iz straha da se taj neko ne naljuti na nas.

Čuva mentalno zdravlje

Sigurno vam se u toku dana ko zna koliko puta nameste situacije u kojima ne znate kako da se postavite. Imate, na primer, drugaricu koja vas uporno opterećuje svojim ljubavnim problemima, zove vas u toku radnog vremena da vam se žali na partnera, uznemirava vas u večernjim satima kada želite da se opustite. Da je ne biste povredili, vi žrtvujete svoje vreme i energiju da biste je saslušali. I tako vas svaki put iscrpi istom pričom. Stručnjaci kažu da je to sasvim pogrešno i da je asertivna komunikacija ovde više nego neophodna. Ovakva situacija mora da se reši rečenicom: "Izvini, ali ne mogu da pričam na poslu, moram da završim obaveze. Ići ćemo na kafu posle podne, pa ćemo razgovarati." Ili: "Pošalji mi poruku da li je nešto hitno, jer sam upravo legla da se opustim posle stresnog dana i potrebno mi je malo vremena za sebe. Žao mi je što ste se opet posvađali, ali moram malo da radim i na svom životu." Ako vam je prava drugarica, ona će to razumeti. Ukoliko nije, zameriće vam, ali to onda ne treba da vas brine. Izađite iz toksične zone prijateljstva.

Asertivnost je tražena i u situacijama kada bi trebalo da iskažemo kritiku ili pohvalu nekome. Nije dobro da prikrivamo svoje stavove, da ih taložimo samo da bismo se utopili u masu. Jer, ukoliko asertivno permanentno izostaje u nečijem ponašanju - na poslu, u braku, među prijateljima, to predstavlja pretnju po ličnost i mentalno zdravlje.

- Nedostatak asertivne komunikacije dovodi nas i u poziciju "žrtve" i "zlostavljača". Ako komuniciramo pasivno, tretiraće nas, kako se to u narodu kaže, kao "krpu". Ako komuniciramo agresivno, nalazimo se u poziciji "zlostavljača". U svakom slučaju gubimo, jer ne uspevamo da ostvarimo efikasan dijalog i kvalitetan međuljudski odnos. Nemoguće je ne komunicirati. Dugoročne toksične i neproduktivne komunikacione mreže u svim životnim sferama dovode do osamljivanja i u nekom momentu narušavanja kako mentalnog, tako i fizičkog zdravlja - objašnjava Piščevićeva.

Međutim, osoba koja ume da se založi za sebe, odbrani svoje stavove i osećanja, iako ne na agresivan način, ponekad se ipak tumači u lošem svetlu. A, zašto ne bi smela? I da li je asertivnost zapravo stvar mentalne higijene?

- Ne bih rekla da se asertivna osoba može opažati u negativnom svetlu. Ovakav pristup zahteva poštovanje samim tim što iza njega stoje veliki trud i uvažavanje sagovornika (barem u komunikaciji). Agresivnost je "nadobudna", ali ne treba da nas grize savest kada se nađemo u situaciji da nakratko moramo da napustimo polje asertivnosti - poručuje psiholog.

PRIMERI U PRAKSI

Da bismo shvatili kako asertivnost u stvarnosti izgleda, sagovornica "Života plus" nam navodi primer sledeće situacije:

- Ćerka je ostavila neurednu sobu i majka je grdi rečima: "Ti si jedna neodgovorna lenčuga koja uvek ostavlja haos!" Majka je, dakle, etiketirala ćerku i napala "osobu", a ne ponašanje i naglasila je da je uvek tako. E pa, asertivna kritika bi glasila: "Postupila si neodgovorno, što me čudi, jer umeš ponekad tako lepo da raspremiš sobu." Taj odgovor je asertivan i predstavlja toplo-hladnu poruku, dakle pohvalu i kritiku ponašanja (a ne osobe) zajedno - objašnjava psiholog i dodaje da asertivnost po istom principu funkcioniše i u partnerskim i u poslovnim odnosima.