Vrediš onoliko koliko imaš lajkova

BESKORISNO je pobijati tuđe mišljenje, ponekad čovek uspe da pobedi nekoga u diskusiji, ali da ga uveri - nikada. Mišljenja su kao ekseri, što više udaramo po njima, dublje prodiru. Ove reči francuskog pisca i dramaturga Aleksandra Dime mlađeg često se danas citiraju. I to ne bez razloga, jer smo gotovo neprestano izloženi proceni drugih ljudi. Koliko nam je stalo do tuđeg mišljenja i da li ono predstavlja potvrdu naše istinske vrednosti? Ko najteže podnosi loše kritike i kako se nosimo sa njima? Psiholog Elena Kuzmanović smatra da je mišljenje drugih oduvek bilo važno, ali smo danas u velikoj meri "zavisni" od toga šta će okruženje reći o nama i na osnovu toga najčešće stvaramo sliku o sebi.

- Tuđe mišljenje je evolutivno bilo važno, jer je od pripadnosti određenoj grupi zavisio naš opstanak - kaže za "Život plus" Elena Kuzmanović. - Zbog toga je bilo bitno da nas grupa prihvati i da u njoj imamo određenu ulogu. Ali kasnije su se okolnosti menjale kao i razlozi zbog kojih nam je i dalje stalo do toga šta neko misli o nama i našim postupcima. Danas je to, nažalost, postala velika zavisnost od spoljašnje validacije kroz koju dobijamo sliku o sebi i sopstvenoj vrednosti. Društvene mreže su najveći dokaz, jer se čitava ličnost gradi na osnovu toga šta prikazujemo na "Fejsbuku", "Instagramu" i drugim mrežama. Koliko lajkova dobijemo i na koji način nas percipiraju drugi ljudi čini da se osećamo manje ili više uspešnim.

KOME NAJVIŠE VERUJEMO

Najviše nam je stalo do stava ljudi koje poštujemo i koji su nam emotivno značajni jer želimo da nas prihvate i vole. Ali ne treba prelaziti granicu i ići protiv sebe kako bismo nekom udovoljili. Tada se najčešće javljaju psihički problemi, jer i dalje zavisimo od tuđeg mišljenja iz straha da ćemo izgubiti nečiju ljubav ili poštovanje ako budemo ono što jesmo. Ipak, stav drugih može da nam bude vetar u leđa i pomogne da korigujemo sebe.

- Često nas druga osoba usmeri na ono o čemu nismo razmišljali ili ohrabri prihvatajući našu ideju, pa se osećamo dovoljno snažno da krenemo u neki poduhvat - smatra Kuzmanović. - Sa druge strane, neslaganje ili konstantno kritikovanje naših ideja može dovesti do toga da posumnjamo u sebe i da se osećamo manje sigurnim. To se često dešava kada roditelji nameću deci sopstveno mišljenje, pod izgovorom da su mala i da ništa ne znaju. Dete se oseća obeshrabreno da misli svojom glavom i da se oslanja na sopstvenu procenu. To je nekada prisutno i kada odrastu. Oslanjanje na sebe i svoje mišljenje se uči.

Lepo mišljenje okoline godi svima ali tada nam nije mnogo važno na čemu se temelje takvi stavovi. Šta se dešava kada komentari drugih ljudi nisu po našoj volji? Ko je najosetljiviji na negativnu kritiku i da li to najčešće doživljavamo kao atak na sopstvenu ličnost?

- To su osobe koje imaju problem sa narcisoidnošću, što, nažalost, nije retkost - ističe psiholog. - Ljudi koji misle da uvek znaju najbolje i tuđe mišljenje doživljavaju kao lični napad, teško podnose kritiku. Iza toga se krije nesigurnost, pa sa mnogo agresije brane svoje stavove i izražavaju određenu nefleksibilnost. Jer ako odbrane stav, imaju osećaj da su odbranili sebe i potvrdili sopstvenu vrednost. Ljudi koji donose odluke iz svoje srži i suštine, nose i određeni stepen preispitivanja i mogućnosti za promenu. Nažalost, društvo ih danas percipira kao neodlučne, a osobe koje rigidno brane određene stavove, čak i kada su pogrešni, kao sigurne u sebe. Situacija je zapravo suprotna.

ZAVISNICI OD TUĐEG MIŠLjENjA

Naša sagovornica smatra da ne treba "strahovati" od nečijeg mišljenja, ako smo svesni svojih vrednosti i verujemo u lični sud. Najbitnije je da shvatimo da je tuđe mišljenje, zaista, "tuđe" i da ne odražava našu unutrašnju vrednost. Vredimo kao osobe, ma šta drugi mislili o nama ili našim postupcima. Nečijem mišljenju treba pristupiti radoznalo i sa idejom: "Šta novo mogu da naučim?".

- Negativne kritike možemo da "preživimo" tako što ih nećemo shvatati lično, nego kao odraz i stav o nečemu, mada to nije uvek lako - kaže Kuzmanović. - Kritika može da ima i određenu dozu agresije i da odražava narcizam osobe koja kritikuje, a ne želju da nekome, zaista, pomogne. Jer "dobronamerna" kritika često ne nosi dobronamernost, već superiorno postavljanje nad nekim. Ima drugih načina da nekoga pozitivno preusmerimo, kroz kreativni dijalog, da u interakciji sa nama možda dođe do boljeg rešenja. Ljudi često prihvataju kritičare i postanu sebi najteži kritičari. Jedini put do istine o sopstvenoj vrednosti ide od nas, koliko sebe prihvatamo i koliko smo za sebe, zaista, dobri. Drugi mogu da nam pomognu u upoznavanju sebe, jer u takvim relacijama mnogo učimo, ali moramo da budemo svesni gde je granica. To što nas mnogi prihvataju ili nam se dive, ne mora da znači da volimo sebe. Često to bude neka vrsta "pozajmljenog identiteta" kroz tuđi pogled na nas, a da stvarno mislimo da manje vredimo.

Ipak, bilo čije mišljenje ne treba prihvatiti "zdravo za gotovo", već sa rezervom.

- Prihvatanje nečijeg mišljenja bez kritičkog osvrta ne donosi stvarnu promenu ili korist. Pasivna uloga čistog prihvatanja ne daje osećaj samostalnosti i ne gradi poverenje u sebe i lični sud. Ako smo otvoreni i spremni da čujemo druge i naše mišljenje propustimo kroz filter, veće su šanse da ćemo kasnije biti zadovoljni svojom odlukom. Svako samostalno odlučivanje i prihvatanje odgovornosti gradi nam samopouzdanje i osećaj da možemo da se oslonimo na sebe. Ta odluka može biti kvalitetnija ako je prošla kroz testiranje i razgovor sa drugim ljudima, uz svest o tome ko smo i šta je na kraju najbolje za nas. Finalna odluka je, ipak, na nama i rezultati su naša zasluga. Sposobnost da se oslonimo na sopstveno mišljenje i odlučivanje je jedna od karakteristika zrele ličnosti.

KO GOVORI O DRUGIMA, GOVORI O SEBI

NAŠA sagovornica naglašava da konstantno treba imati na umu da ljudi često kada govore o nama, zapravo govore o sebi.

- Tuđe mišljenje može da osvetli neke delove naše ličnosti koje nismo upoznali, a može i da nam da ideje kako da nešto unapredimo ili promenimo - kaže Elena. - Bitno je da uvažavanje tuđeg mišljenja bude u skladu sa nama.