Svetu se ne može ugoditi

Za dobrim se konjem diže prašina - kažemo svaki put kada želimo da utešimo prijatelja o kojem se "čaršija" dobrano raspričala. Ubeđujemo ga da nijedan zluradi komentar nema težinu, osim što potvrđuje da je okolina zavidna. Ali kada smo mi meta o koju se biju strele uvredljivih reči, iste takve utehe prijatelja ne pomažu. Koliko god se trudili da se ne osvrćemo na sud okoline o onome što radimo i govorimo, nešto nas tu, ipak, kopka, steže, guši. Promeni boju na licu. Izvuče suzu. Razljuti nas. Pokvari dan. Stručnjaci kažu da za to možemo da okrivimo ljudsku prirodu, ali i da istovremeno ima načina da je učinimo imunijom na izrečena mišljenja drugih. Milica Stojiljković, savetnik za lični i poslovni razvoj, autor programa "Lepo mi je", podseća da naša reakcija na komentare okoline mnogo govori i o našem odnosu sa sobom.

- U stalnoj smo interakciji sa drugima i o njima imamo različita mišljenja i osećanja - kaže sagovornica "Života plus". - U odnosu na to, važno nam je šta ljudi misle o nama i kako nas prihvataju. Zanimljivo je da je jedan od najvećih urođenih strahova onaj kako ćemo se predstaviti pred drugima. Tako da je ovo tema koje ne možemo da se oslobodimo. Možemo da je gledamo iz perspektive uvažavanja tuđih stavova, ali ne vezivanja za njih.

Odnosi sa drugima nas oblikuju

Ako znamo da se svetu ne može ugoditi, zbog čega se ipak, bar podsvesno, trudimo da mu ugodimo koliko možemo? I kako se to odražava na našu ličnost i naš život? Istraživanja pokazuju da, koliko god negovali svoj identitet kao nešto svoje, osobeno, on neminovno ima i obrise društva i primarne sredine iz koje dolazimo. Iako smo kupili suknju koja nam se baš dopada, mada nije najmodernija, pohvalili smo novu pesmu nepopularne pevačice i udali se za mlađeg muškarca kojeg obožavamo, srećni smo sve dok ne počnemo da revidiramo svoje izbore u skladu sa komentarima okoline. Sagovornica potvrđuje tezu da naši odnosi sa drugima i odnosi drugih prema nama oblikuju naš život. Ali to i dalje nije gotova stvar.

- Čak i najbliže osobe ne možemo da promenimo, ali možemo svoj odnos prema drugim ljudima. U tome ćemo uspeti ako se potrudimo da naučimo da se neko ponaša na određeni način zbog sebe, a ne zbog nas i ako prestanemo da donosimo zaključke o drugima, pre nego što zaista imamo čistu sliku o osobi. Recimo, neko viče na nas. Nije uvek moguće ostati miran u takvim situacijama i imamo pravo da reagujemo na bilo koji način. Ali je važno šta posle radimo sa sobom tim povodom. Ako nastavimo da se nerviramo, to nam neće dobro doneti - podseća Milica.

Ukoliko, međutim, pokušamo da razumemo da je ta osoba nervozna iz bilo kojih razloga i da je svađa sa nama samo usputna posledica, onda će nam biti lakše da se oslobodimo tenzije i da oprostimo drugome. Jer, ako sebe prepustimo daljem nerviranju, nervoza ostaje u nama, a ne u drugoj osobi. Zato nam, dodaje sagovornica, odnosi sa drugima pomažu da jasnije vidimo kakav odnos imamo sa sobom. Ako volimo sebe, nećemo nastaviti da se nerviramo. Ako pak negujemo loše misli i osećanja, znači da ima prostora da radimo na izgradnji ljubavi prema sebi.

Unutrašnji mir je najvažniji

Sutra okrećem novi list - rečenica je koju olako izgovaramo svaki put kada poželimo da napravimo čistku u životu. I tada najčešće obećavamo sebi da ćemo početi da živimo onako kako hoćemo, vodeći se ličnim uverenjima i vrednostima. Ali koliko je to realno izvodljivo? Ili je realnije da će nas mišljenja društva uvek voditi i kočiti? Naša sagovornica tvrdi da samo od nas zavisi da li ćemo dozvoliti da kvalitet našeg života zavisi od drugih ljudi.

- Sve dok u drugima i okolnostima nalazimo razloge za svoju sreću ili nesreću, nikada nećemo biti potpuno srećni. Zaista ne mislim da je moguće biti uvek odlično raspoložen. Sreća nije ushićenje već unutrašnji mir. Kada smo mirni sa sobom, imamo i mirne odnose sa drugima. A to je veština koja se da vežbati i uvežbati. Svakog dana možemo vežbati da svesno negujemo svoj unutrašnji mir. Zanimljivo mi je, da uvek kada ovo kažem na svom seminaru "Lepo mi je", uočim zbunjujući pogled na nekim od polaznika. To govori da smo otišli toliko daleko, da ne verujemo da naš život zavisi od nas samih. Ali dobra vest je da se osmeh vrati na njihovo lice kada uradimo vežbu posle koje uoče da se osećaju mirnije duboko u sebi - otkriva Milica.

Ukoliko zaista odlučimo da komentari drugih, koliko god bili agresivni i moćni, više neće imati uticaj na nas, moramo da prihvatimo da je to proces. Ali, hoćemo li stvarno tada biti srećni i spokojni? Savetnica za lični razvoj naglašava da je sve u nama. Ljudi i situacije dođu i prođu, ali do nas je da li ih čuvamo u sebi ili ne. Ona zato nudi praktični odgovor koji može da nam pomogne u kriznim trenucima, naletima negativnih i uvredljivih komentara.

- Kada se nađemo u situaciji da nas neko verbalno napadne ili ima agresivan stav, tada uglavnom nemamo kapacitet da odreagujemo mirno. I imamo pravo da odreagujemo baš onako kako možemo u tom trenutku. To znači i da mi možemo da podviknemo, čak i opsujemo ili se rasplačemo. Reč je o normalnoj ljudskoj reakciji. Ali je najvažnije šta posle sledi. Ako prođe neko vreme i umirimo se, veoma je važno da u sebi obradimo tu situaciju. Jednostavno, da posmatramo sebe iznutra i vidimo da li i dalje osećamo uznemirenost ili ne. Postoje veoma jednostavne i efikasne tehnike koje nam mogu pomoći da se oslobodimo nemira u sebi. Radujem se kada vidim na polaznicima svog seminara koliko ih lako savladavaju - kaže Milica.

ZLATNA SREDINA

Između "Baš me briga šta drugi misle o meni" i "Važno je samo šta okolina kaže" postoji umerena sredina koju bi trebalo da primenjujemo na dnevnom nivou:

- Svako ima pravo na lični stav o bilo čemu ili bilo kome, ali to je samo njegova stvar. Ako nečije mišljenje ili ponašanje razumemo kao stav na koji ima pravo i ne shvatimo ga lično, biće nam mnogo lakše - kaže savetnica za lični razvoj.

MENjAJTE SEBE, A NE DRUGE

Koliko je važno da se otrgnemo iz okova sredine koja nam stalno nameće svoje principe, postulate i modele življenja da bismo bili srećni?

- Mislim da nema potrebe da pokušavamo da se opiremo bilo čemu. Svet je šaren i u tome je njegova lepota. Dovoljno je prihvatiti da ne možemo menjati druge, već samo sebe. Kad to istinski prihvatimo, počinjemo svesno da negujemo mir i radost u sebi. To nas neće odvojiti od drugih ljudi, već naprotiv, svojom unutrašnjom radošću ćemo privući slične sebi. A oni koji nisu takvi, jednostavno neće ni biti deo našeg života. Priroda savršeno funkcioniše, hteli mi to da priznamo ili ne. U njoj ima mesta za sve i svakoga.