Interes tima uvek ispred ličnog

Stalno užurban. U odelu, sa skupim satom na ruci. Vozi dobar službeni auto. Deluje moćno. Neretko nabeđeno. Žali se da je u konstantnom stresu jer se u njegovim rukama nalazi sudbina firme i ko zna koliko zaposlenih. Mnogi bi, međutim, želeli da svoj stres zamene sa njegovim. Da budu baš na njegovom mestu. Dopada im se slika sa početka teksta i maštaju da se u nju stope, ne razmišljajući da li je ona običan stereotip. Jer, čini se da je danas najpopularnije i najpoželjnije biti - menadžer.

Svaki treći konkurs za posao se raspisuje kao potreba za čovekom koji će planirati, organizovati i upravljati određenim poslom i ljudima, a na svakom drugom fakultetu otvara se još jedan smer za školovanje menadžera. Neko u tome vidi šansu da bude novi Bil Gejts ili Stiv Džobs, većina da ima dobro plaćen posao, dok mnogi od njih i ne shvataju šta se tačno nalazi u opisu ovog radnog mesta.

A šta se iza njega krije, koje i kakve odluke menadžer donosi, koliko je tu važno obrazovanje, a koliko neka specifična sposobnost, koje veštine se traže i koliko napora mora da se ulaže, razgovarali smo sa najuspešnijima iz te struke. Članovi UO Srpske asocijacije menadžera - Dragoljub Damljanović, direktor sektora energetike i servisa za oblast Jugoistočne Evrope u kompaniji "Šnajder elektrik", i Miloš Perović, izvršni direktor i suvlasnik "Termovent komerc", za "Život plus", objašnjavaju zašto nisu svi menadžeri isti i šta je to što izdvaja najbolje.

Svakog dana nova odluka

Studiram menadžment. Biću menadžer. Želim da upravljam nekom velikom firmom. Ove rečenice su postale uobičajene među mladima koji odlučuju o svom budućem zanimanju. Ako ovo radno mesto i nije najpopularnije, ime mu je, kaže Dragoljub Damljanović, postalo prilično "izlizano". Na šta se, međutim, misli kada se govori o uspešnom menadžeru koja god sfera posla da je u pitanju?

Shutterstock

- Na tim koji je stvorio, atmosferu u njemu koja se preslikava na čitavu organizaciju i na spoljni svet, na naslednike koji ostaju da nastave i poboljšaju posao, budu bolji od svojih prethodnika - objašnjava menadžer. - Samo zadovoljni zaposleni daju sve od sebe i ujedno uživaju u onome što rade.

Jedno od suštinskih pitanja jeste šta je to presudno za uspeh - obrazovanje, talenat, rad? Ili sve zajedno mora da bude u igri? Damljanović kaže da je neophodan "miks paket".

- Da bi neko bio uspešan u rukovođenju ljudima, pored obrazovanja, rada i talenta mora da ima lični integritet. Neophodna mu je iskrena volja i strast da se bavi ljudima. Jer, jedino inspirisani zaposleni mogu da pruže više i da u poslu prevaziđu sebe - poručuje stručnjak.

O tome, međutim, mnogi ne razmišljaju, rukovodeći se samo ličnim interesom i željom za profitom. I baš tu, na duže staze, padaju.

S druge strane, za menadžere se kaže da često znaju da budu "namazani", odnosno vrlo snalažljivi, u suprotnom - propadaju u ovom poslu. Na pitanje koliko je to samo predrasuda, a koliko u tome ima istine, Damljanović odgovara:

- Posao menadžera je da donosi odluke svaki dan. I to hladne glave, uz veliku odgovornost prema zaposlenima, klijentima i vlasnicima preduzeća. To ponekad može da liči na snalaženje, jer posao ne može da stane. U svemu je veoma važan lični integritet i jasna dugoročna vizija o vođenju preduzeća.

Shutterstock

Praćenje poslovnih trendova

Biti dobar menadžer znači biti spreman na stalno kretanje. Ovo izuzetno dinamično polje delovanja zahteva konstantan rad i napredak, kao kontratežu stagnaciji. Inertnost ne sme da postoji. Zaboravite lenjost uma i duha. Miloš Perović kaže da iako svaka pozicija zahteva stalnu akciju, u ovom poslu je ona potrebna bar za nijansu više.

- S obzirom na to da menadžeri upravljaju i svojim timom, stalni rad je onaj začin bez kojeg ne može da se dođe do dugoročno dobrog rezultata - kaže Perović. - U svakom trenutku morate da budete u toku sa poslovnim trendovima, da se informišete o najboljim praksama i strategijama i da pronađete stil koji vama i vašem timu najviše leži. Živimo u vremenu u kojem su znanje i informacije nadohvat ruke, tako da, uz malo samoinicijative i jasno postavljenih ciljeva, možemo da ovladamo raznim veštinama koje mogu da nam olakšaju put do uspeha.

Pretpostavka je da menadžeri sve vreme "vežbaju" kako bi bili što vrsniji stručnjaci, ali i da pribegavaju određenim cakama. Iako veliki majstori često ne žele da otkriju tajne recepte za uspeh, Perović kaže da su zapravo glavne "cake" vrlo jednostavne. Dve reči - upornost i istrajnost.

- To znači da upornost u postizanju rezultata, insistiranje na dobrom funkcionisanju unutar tima i usavršavanju sigurno dobro prolaze. Kada dobro postavite ciljeve, a prethodno se upoznate sa svim članovima tima, mnogo je lakše da identifikujete potencijalne poteškoće i pravovremeno osmislite strategiju. Veoma je važna i otvorenost ka novim saznanjima, kao i mogućnost sagledavanja situacije iz raznih uglova. Često se vodim i najboljim primerima iz poslovne prakse, nastojeći da primenim savete uspešnih ljudi iz biznisa koji su jednom bili na mestu na kojem sam ja sada - objašnjava Perović.

UZAJAMNO POŠTOVANjE

Kao što zaposleni moraju da poštuju menadžere, tako poštovanje mora da stigne i iz obrnutog smera, jer samo tada dolazi do neophodne produktivnosti u poslu. Dok mnogi tu relaciju još ne uspevaju da shvate ili prihvate, na njoj upravo insistira Damljanović, koji iza sebe ima velike rezultate u radu.

- Svaki uspešan menadžer mora da zasluži poštovanje zaposlenih kroz inspiraciju i pružanje jasnog pravca razvoja projekta, ljudski i odgovoran odnos prema njima i obezbeđenje prilika za njihovo napredovanje. Po mom mišljenju, on nema drugi izbor nego da duboko poštuje zaposlene ukoliko želi dugoročno održiv posao na kome radi - naglašava menadžer.