Sa njom je uvek kao kod kuće

"Neki ljudi odlaze kod sveštenika. Neki idu na časove poezije. Ja idem prijateljima". Tako je govorila književnica Virdžinija Vulf apostrofirajući koliko je za nju prijateljstvo lekovito. I jasno je da u tome nije bila usamljena, jer su žene ženama oduvek i uho za slušanje, i rame za plakanje, i društvo za smejanje. Zbog čega su ženska prijateljstva važna, da li je tačno da se stiču samo do ranih dvadesetih godina, šta ih "baca" u iskušenje, kako da znamo da su iskrena, lišena zavisti i zlonamernosti, koliko je prijateljica potrebno ili dovoljno da imamo, pitanja su na koja nam je dogovarala psiholog i psihoterapeut Željka Kurjački:

- Postoji velika razlika između poznanica i prijateljica. Poznanice su one u čijem nam je društvu prijatno, zabavno, lepo, to su koleginice sa posla ili fakulteta, komšinice, druge mame iz parka. Što ih više imamo, život nam je lepši i uzbudljiviji, ali većina njih ne može i ne treba da nam postane prijateljica.

Sa druge strane, kaže naša sagovornica, jedna iskrena prijateljica sasvim je dovoljna, a još je bolje ako ih je više. To su one pred kojima se ne stidimo da kažemo da nam se u životu, u braku ili sa decom dešava nešto ružno. Ne brinemo kakav ćemo utisak da ostavimo, ne strepimo šta će o nama da misle, da li će nas osuđivati ili nam zavideti. Uvek će nam iskreno pomoći, zato što nas vole bezuslovno.

Uvek su nam potrebne

Istraživanja pokazuju da se žene drugačije sprijateljavaju od muškaraca, pa do 20. godine već imaju drugarice za ceo život. Neki stručnjaci tvrde da su najvažniji prijateljski odnosi sklopljeni u 12. godini, jer najviše utiču na sliku koju devojčice stvaraju o sebi i usvajaju ih kao model za kasnije relacije. Željka, međutim, smatra da se najbolje drugarice stiču tokom čitavog života i da nije istina da se u kasnijem dobu družimo sa nekim samo iz interesa.

- Tačno je da se ljudi sa godinama učaure, ogrube, postanu nepoverljivi, ali ostaju jednako željni prijateljstava i jednako sposobni da prijateljstvo pruže. Samo je malo teže naći ulazna vrata ka njima i probiti led - objašnjava psiholog.

Prava, iskrena prijateljstva su važna u svakom životnom trenutku, ali sagovornica dodaje da u višim razredima osnovne škole imamo najdublju potrebu za njima, iako je najmanja verovatnoća da nam se tada dese.

- Taj period je i najbolniji po pitanju drugarstva. Nesigurni smo u sebe, a važno nam je da imamo "čopor" kome pripadamo. Međutim, još uvek ne verujemo svojoj intuiciji, pa često biramo društvo najpopularnijih vršnjaka - kaže Željka.

One se raduju našem uspehu

Svako može da se saoseća sa patnjama prijatelja, ali potrebna je posebna odlika da se saosećate sa prijateljevim uspehom - zapisao je pisac Oskar Vajld. Naša sagovornica smatra da kada iskreno volimo, drago nam je zbog drugaričinog uspeha, uprkos tome što povremeno možemo da osetimo bol, jer nas njena sreća možda podseti na ono što nama nedostaje u životu. Takmičenje je, takođe, negacija pravog prijateljstva.

Često se kaže da je nemoguće iskreno prijateljstvo između jedne lepe i jedne manje lepe žene, ili jedne uspešne i druge neuspešne. Naša sagovornica kaže da to nije tačno:

- Naravno da je moguće. Sve uostalom zavisi od prioroteta i to što je naša prijateljica srećna u nekom segmentu života, a mi nismo ne mora nužno da znači da ne možemo iskreno da se volimo.

Jedna žena može da ima visoku menadžersku poziciju u lancu poznatih hotela, a druga da radi kao prodavac u maloj lokalnoj knjižari, pa da obe budu srećne, ostvarene i zadovoljne svojim poslom. Prijateljice su "srodne duše", oslobođene međusobne zavisti - objašnjava psiholog.

Studije pokazuju da se u detinjstvu drugarice uglavnom biraju po površnim kriterijumima, zbog čega su razočaranja i izdaje česte.

- Kada smo mali, najviše se družimo sa onima koji su nam "geografski" najprikladniji za druženje. Tek kada odrastemo, počinjemo zaista da biramo srcem - objašnjava sagovornica.

Tada nam više nije važno da li je naša drugarica lepa, duhovita, uspešna, zabavna, nego to što se u njenom društvu osećamo emotivno sigurno i zaštićeno.

- Moje iskustvo govori da je takve ljude teško naći, ali da kada ih nađemo, lako ih prepoznamo. Ako biramo prijateljice koje nam odgovaraju po statusu, religiji, godinama, zanimanju, obrazovanju, izgledu, nismo na dobrom putu. Trebalo bi da ih biramo po tom osećaju kao "kod kuće", osećaju da se ničeg svog, što jesmo ili što smo u životu uradili, doživeli, ne stidimo kada smo sa njima.

Ili onako kako je rekao pisac Vilijam Šekspir: "Prijatelj je onaj koji te poznaje kakav stvarno jesi, shvata šta si prošao, prihvata šta si postao i još uvek ti dopušta da rasteš."

ŽELIM PRIJATELjI(CA)MA

PRIČE o žensko-ženskim prijateljstvima često su deo klišea i predrasuda, kojima je naše društo redovno preplavljeno kada se govori o "lakim temama". Kako se svi odnosi i stereotipi u savremenom društvu menjaju velikom brzinom, tako se menja i tumačenje ove decenijama tipizirane relacije.

Savremena žena mnogo se razlikuje od svoje bake, pa tako i njen odnos sa prijateljicom. Žena 21. veka je obrazovana, svesna sebe, nije nesigurna i plašljiva. Ona podržava svoju prijateljicu, hrabri je da postigne svoj maksimum, da bude ostvarena i srećna, potpuno iskreno joj ukazuje i na eventualne greške. Savremena žena "bilduje" samopouzdanje svojoj prijateljici, ona je u vrlo surovoj sajber svakodnevici - sestra svojoj prijateljici. Svakom njenom uspehu aplaudria iz "prvog reda" .

"Delimo jedni drugima komplimente - sve su to srećni trenuci ljubavi", deo je pesme ruskog pesnika Bulata Okudžave, tako drage žene - samo napred u podršku svojih prijateljica!