Da li je ranije sve bilo bolje?

AH, ta dobra stara vremena. Sve je nekad bilo bolje - deca vaspitana, izvori prihoda stabilni, prijatelji odani, partneri iskreni, hrana ukusna. Za nekoga, ta bolja vremena pripadaju Titovoj Jugoslaviji, drugi će se vratiti u dalju prošlost, pa će primetiti kako su se u predratnom Beogradu i Srbiji cenile prave vrednosti. Treći će se sa setom setiti čak i NATO bombardovanja jer smo se tada više družili.

Po žalu za prošlim vremenima nimalo se ne razlikujemo od švajcarskih vojnika koji su se u 17. veku borili daleko od kuće i patili za domom. Kada je video njihovo mentalno i fizičko stanje, mladi student medicine Johan Hofer skovao je termin nostalgija, što u bukvalnom prevodu znači bol zbog odlaska od kuće. Iako ne ratujemo, s vremena na vreme, posebno kad nam je teško i kad nas brige i problemi ophrvaju, poželimo da se vratimo u period kad smo bili bezbrižni. Prošlost je naša kuća i sigurno utočište od šamara sadašnjice.

Većina ljudi ima idiličan odnos prema prošlosti, izražen frazama "više nije kao nekad" i "prošla su stara dobra vremena", primećuje psihoterapeut dr Zoran Milivojević. Sagovornik "Života plus" deo objašnjenja vidi u činjenici da smo se bolje osećali kad smo bili mladi i to osećanje boji naša sećanja.

- Mlada osoba je rasterećena mnogih briga, strahova, obaveza, često pre 40. godine ne razmišlja o smrti, a sa druge strane ima životnu perspektivu pred sobom, mašta i nada se da će uspeti i biti srećna u životu. Mladi ljudi se po pravilu više zabavljaju i puniji su životnog optimizma. Upravo zbog tog optimizma koji je bojio njene doživljaje i sećanja, osoba od 50-ak godina će pozitivnije gledati na svoju prošlost nego na sadašnjost - objašnjava Milivojević.

Pevala je o tome Meri Hopkin u legendarnoj pesmi "To su bili dani", himni izneverenih nadanja i potrošene mladosti. Jer, mladost je zlatno doba u kom mislimo da je čitav svet naš i sanjamo o stvarima koje ćemo uraditi. A onda nas godine pregaze i kad se osvrnemo, shvatimo da ništa nije kako smo zamišljali. Ali, nije sam žal za mladošću zaslužan za komentare o svetloj prošlosti. Odgovornost za stara dobra vremena leži u lošem sećanju, govorio je američki kolumnista Frenklin Pirs Adams. Upravo u načinu na koji psiha sortira prijatna i neprijatna iskustva, leži drugo objašnjenje fraze "ranije je bilo bolje", primećuje naš sagovornik. Milivojević podseća da je još Frojd govorio da ljudi "potiskuju" negativna sećanja da bi se bolje osećali.

- To znači da imamo neku vrstu psihološke odbrane koja čini da se distanciramo od negativnih događaja i efikasnije ih zaboravljamo nego pozitivne. Ako nekog pitate da se seti pesme od pre par decenija, neće se setiti ružne, nego svoje omiljene pesme. Na isti način se sortiraju i naša sećanja, tako da su pozitivna dostupnija prisećanju nego negativna. A kada neko upoređuje sadašnjost sa prošlošću, on se priseća pozitivno obojene prošlosti, što ga navodi na zaključak da je nekada sve bilo bolje - kaže Milivojević.

Nije reč samo o srpskom "specijalitetu". Iz raznih zemalja, od Amerike do Australije čuju se lamenti nad prošlošću i vapaji za dobrim starim vremenima. Pa i Šekspir je govorio da je "ovo vreme iskočilo iz zgloba", a bilo je to pre 400 godina.

- Reč je o univerzalnom ljudskom mehanizmu koji važi ne za sve, već za većinu ljudi u nekoj zajednici. Jedno istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji pokazalo je da više od 70 odsto ljudi smatra da je "ranije bilo puno bolje", ali i da 10 procenata veruje da je danas mnogo bolje nego ranije. Nostalgično iskrivljenje prošlosti je povezano sa jednom osobom koja upoređuje svoja sećanja na prošlost i svoj doživljaj sadašnjosti. Dakle, povezano je sa ljudskim vekom, to jest, sa trajanjem jedne generacije. Sigurno je i u životima ljudi koji su živeli pre 100 i više godina postojao stav da je ranije bilo bolje. Takve izjave otkrivamo i u radovima pisaca iz rimskog perioda, što potvrđuje da se radi o univerzalnoj pojavi - kaže psihoterapeut.

Razna istraživanja pokazuju da po objektivnim kriterijumima koji mere životni vek, zdravlje, mogućnost izbora, standard, živimo bolje nego ljudi iz ranijih epoha. Paradoksalno, nezadovoljniji smo od njih. Milivojević primećuje da ne možemo sa sigurnošću reći da li su oni bili zadovoljniji od nas, mada možemo pretpostaviti.

- Ali, ne zbog toga što su objektivne okolnosti bile bolje, nego zato što su imali manja očekivanja od života. Kada je život težak, a ljudi se bore da prežive, spremni su da istrpe mnogo više, ne očekuju neku veliku sreću jer znaju da je "život težak". Međutim, danas smo se navikli na udobnost civilizacije i od života očekujemo kvalitet, želimo da više uživamo, tako da smo i nezadovoljniji kad u tome ne uspevamo - objašnjava Milivojević.

Pošto je juče uvek bolje, možemo očekivati da sutra neko hvali naše danas. Naš sagovornik ističe da ne znamo kako će se stvari razvijati jer zbog takozvanog "ubrzanja istorije" svakodnevno imamo sve više događaja, pronalazaka, tehnologija se sve više upliće u svakodnevni život, pa ne možemo predvideti ni kako će svet izgledati za 20-ak godina.

- Izazovi su veliki, od promene klime, potpune robotizacije, nedostatka vode, sloma svetske ekonomije. Jedino što znamo je da će ljudi za 100 godina takođe smatrati da je svet u vreme njihove mladosti u mnogim stvarima bolji nego što je onaj u poznijim godinama njihovog života - zaključuje Milivojević.

DOBRE STRANE NOSTALGIJE

MADA se na nostalgiju često gleda ispod oka, jer živimo u dobu kada nas savetuju da usvojimo tehnike življenja u sadašnjem trenutku, ima ona i dobre strane. Novija istraživanja profesora psihologije Konstantina Sedikidesa pokazuju da nostalgija može biti izvor optimizma jer pomaže uspostavljanju osećaja smisla i nade - ako znamo da smo u prošlosti bili srećni, verujemo da će to opet biti moguće. U jednom eksperimentu, ispitanici su pisali eseje, a kreativnijima i maštovitijima su ocenjeni sastavi koje su pisale osobe kod kojih je izazvana nostalgija. Zato ne treba da brinu oni koji joj se, s vremena na vreme, prepuste. A takvih je prema istraživanjima mnogo - većina ljudi nostalgična je makar jednom nedeljno, a svaki drugi žal za prošlim vremenima oseti tri do četiri puta u toku sedmice.

NEKADA POVEZANI, DANAS OTUĐENI

PREMA rečima našeg sagovornika, neke stvari su zaista bile bolje u prošlosti, a neke gore.

- Moj doživljaj prošlosti je takav da su u vreme moje mladosti ljudi bili mnogo više povezani, usmereni jedni na druge, solidarniji i skromniji. U odnosu na to, ljudi su danas mnogo više okrenuti sebi, utopljeni u tehnologiju i raznorazne zabave, rečju, otuđeniji - zaključuje Milivojević.