Sa šefom putem mejla

NOVE generacije su sklone da sa kolegama i šefovima komuniciraju mejlom jer im je to najjednostavniji i najbrži način razmenjivanja ideja. Istina, ovaj način ima prednosti, jer ostaje pisani trag i niko ne može kasnije tvrditi da je pogrešno razumeo obaveze, rokove, datume...

Ipak, razgovor licem u lice i dalje ima primat u određenim situacijama, pre svega kada od nadređenog tražimo pomoć ili uslugu. Naravno, samo pod uslovom da zaposleni ume smireno i razložno da komunicira sa šefom, zrelo prihvati predloge, sugestije, pa i kritike druge strane. U protivnom, direktan razgovor može doneti više štete nego koristi. Šef će izgubiti mnogo vremena, verovatno i živaca zbog krutog i neadekvatnog stava zaposlenog koji traži uslugu, naročito ako se zahtevaju privilegije koje ostali nemaju, kada ne pokazuje razumevanje za proces rada i kolegijalnost ili su povlastice postale praksa, pa ih povlašćeni više uopšte ne ceni već ih automatski očekuje i stoga ne uzvraća ljubaznošću, zahvalnošću i odgovornim radom. U tim slučajevima će se obe strane osećati razočarano i povređeno, a mejl će biti manje "bolan" nego susret oči u oči.

Kanadska studija je utvrdila da je stopa uspeha kad se sagovorniku obratimo lično 72 posto, a putem mejla zanemarljivih 2 odsto. Objašnjenje je veoma jednostavno - ekran pravi distancu između ljudi, pa je znatno lakše odbiti nekog kog ne vidimo. Ali, kad osoba stoji pored nas i gleda nas u oči, neće nam biti prijatno da joj saopštimo loše vesti. I zato, kad vam je nešto potrebno, ipak zaboravite na mejl.