Zdravi zalogaji bez hemikalija i aditiva

"U zdravom telu zdrav duh", stara je i uvek aktuelna latinska krilatica. Tako je i danas, kada, da bismo očuvali zdravlje, moramo ozbiljno da vodimo računa o tome šta jedemo. Jedan od najboljih izbora svakako je organska hrana, koja se u svetu već odavno konzumira u velikoj meri. Postala je deo globalnog trenda, dok kod nas još stidljivo osvaja prostor. Sve to potkrepljuju podaci da je u 2017. godini vrednost svetskog tržišta organske proizvodnje iznosila čak 90 milijardi evra, dok je ona u Evropi bila veća od 37 milijardi, kao i da se u Srbiji proda samo pet odsto organske hrane domaćih proizvođača (preostalih 95 odsto se izvozi). Generalna sekretarka Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica, Ivana Simić, na nedavno doržanom panelu sa temom "Organska hrana – zdravlje ili mit" rekla je da je domaće tržište još u fazi nastajanja, ali se intenzivno razvija poslednjih nekoliko godina, pa trenutno u Srbiji imamo više od 6.000 poljoprivrednih proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom.

Brojne su prednosti organske ishrane – njom se smanjuje unos toksičnih hemikalija, količina aditiva i boja, povećava količina vitamina, minerala i antioksidanasa, a potpuno se izbegavaju genetski modifikovani organizmi. Tako se u organskom mleku i mlečnim proizvodima nalazi 50 odsto više nutritivno poželjnih omega-3 masnih kiselina, zbog čega se sve češće majkama preporučuje da ovo mleko uključe u ishranu deteta.

- Istraživanja su pokazala da korišćenje organskih mlečnih proizvoda značajno utiče na smanjenje rizika od pojave ekcema, astme i drugih alergijskih bolesti kod dece mlađe od dve godine – istakla je Snežana Oljača, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica upravnog odbora Serbia Organica.

Ohrabrujuća je činjenica da se kod nas, odnosno u Čurugu, nalazi jedina u Srbiji, a treća po veličini farma organskog mleka u Evropi, čijih 1000 krava daje oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje. Izvršni direktor proizvodnje na ovoj farmi, Jovan Popović, rekao nam je da dnevno proizvedu 22 tone mleka, od kojih 17 ide u prodaju, dok se sa ostalih pet hrane telad. Objasnio je, između ostalog, da krave na njihovoj farmi nisu zatvorene u štali, već da su vrata stalno otvorena, što im omogućava slobodu kretanja. Organskom poljoprivredom bavi se već 12 godina i Gordana Šokšić, vlasnica bio-farme u selu Taraš kod Zrenjanina, a, kako nam je rekla, uživa u svakom segmentu svog posla i posmatranju biljke u svim stadijumima rasta.

Na pitanje u kojoj meri je zemlja u Srbiji zagađena nakon bombardovanja,

Snežana Oljača odgovorila nam je da to nema velikog uticaja, jer samo osiromašeni uranijum dugo ostaje u zemljištu, a on je bio prisutan na Kosovu i kod Vranja.

- Više puta su rađene analize zemljišta i pokazale su da u njemu nema nikakvih štetnih ostataka. Prilikom organske proizvodnje zahteva se da proizvođač priloži rezultate analize zemljišta, i tačno se zna gde parcela može da bude. Ne sme biti izložena zagađenju, kod auto-puta, u zoni industrije – objašnjava Oljača.

Uz to, ovi poljoprivrednici upotrebljavaju samo dozvoljene pesticide, kojih je veoma malo i skuplji su od onih koji se uobičajeno koriste, a što se tiče hemijskih elemenata, dozvoljena je upotreba samo bakra i sumpora.

- Postoje zaštite koje ne spadaju u hemikalije, već su biološkog ili biljnog porekla, mikroorganizmi ili nešto drugo, ali nisu klasični pesticidi. Proizvođač sad može da spreči napad štetočina i naglasak nije na lečenju, već na preventivnim merama – ističe Oljača.