Balkanski humor i tuga: Premijera filma Moj jutarnji smeh

U GLAVNOM takmičarskom programu 25. Festivala autorskog filma (FAF), koji od ove godine zastupa novi koncept - predstavljanje nove generacije stvaralaca iz sveta, prepoznatih po osobenoj i snažnoj autorskoj poetici, premijerno ćemo videti i debitantsko ostvarenje "Moj jutarnji smeh", reditelja i scenariste Marka Đorđevića.

Srpski film će u ovoj prestižnoj selekciji predstavljati i porodična drama "Asimetrija" Maše Nešković (svetsku premijeru doživela je na festivalu u Sao Paulu), a učešće dva naša ostvarenja u trci za Gran-pri "Saša Petrović" može se smatrati značajnim uspehom domaće kinematografije.

Prema rečima Marka Đorđevića, "Moj jutranji smeh" je priča o odrastanju, ali uz jedan ogroman izuzetak - glavni junak nije tinejdžer, i ima 30 godina.

- U nekom širem smislu, to je priča o mojoj generaciji, generaciji koju su previše štitili naši roditelji, dajući baš sve od sebe da nas sačuvaju od užasne stvarnosti koja je vrebala izvan zidova naših domova. Ali, tokom godina, malo-pomalo, izgubili su snagu, i naše porodice su počele da se urušavaju. To je početna tačka za ovaj film - da idemo u korak sa glavnim junakom dok on pokušava da prevaziđe svoju razorenu porodičnu situaciju i da bude čovek sam za sebe, a ne samo nečiji sin.

Pročitajte i:Milan Karadžić: Humor je zdrav i lekovit

Ideja za "Moj jutarnji smeh", kako ističe ovaj daroviti, mladi reditelj iz Kragujevca, nastala je iz čiste radoznalosti, i što je vrlo zanimljivo, kada je otišao kod lokalnog vidovnjaka.

- Razgovor ni najmanje nije tekao u pravcu u kom sam očekivao. Vidovnjak je proveo podosta vremena ne predviđajući budućnost, već pričajući o mom seksualnom životu. Neke stvari koje je izgovorio bile su istinite, neke nisu, ali reči koje je koristio i strast kojom ih je izgovarao bili su tako snažni da sam ih, čim sam se vratio sa te "seanse" zapisao, strahujući da bih mogao da ih zaboravim. Tu je sve otpočelo, i ubrzo sam počeo da se prisećam prizora, kako iz mog, tako i iz života ljudi iz mog okruženja, koji su po autentičnosti mogli da se mere sa tom "scenom sa vidovnjakom".

Reditelj Marko Đorđević

Kada je scenario bio završen, Đorđević je shvatio da sve scene, zapravo, govore o mladom čoveku koji se bori sa sumnjom u samoga sebe, a to su po njega veoma stresne i neprijatne situacije.

- On nastoji da suzbije nemir koji oseća, a koji je prouzrokovan činjenicom da živi pod istim krovom sa ocem alkoholičarem i previše zaštitnički raspoloženom majkom, a uz sve to zanima ga da vidi da li je moguće ostvariti nešto više od prijateljstva sa devojkom s kojom radi. Nakon što ga lokalni vidovnjak ponizi tokom seanse, on shvata da nema šta da izgubi, i osnažen tom spoznajom pokušava da svoj život učini barem podnošljivim.

Na mahove, kako objašnjava, "Moj jutarnji smeh" je i veoma zabavan film, ali na način da je neprijatan za gledanje, jer je u osnovi svega jedna banalna istina.

- Volim da mislim da sam uspeo da u filmski medij prenesem lako razaznatljiv humor po kome su balkanski narodi dobro poznati, kao i da smo iznašli način da u filmu imamo obe stvari, i humor i tugu, u gotovo svakom kadru ovog filma - kaže Marko Đorđević.

Foto Promo/FCS

Ostvarenje autora koji svojim prvim celovečernjim filmom, kao učesnik takmičarske selekcije 25. FAF, na velika vrata ulazi u našu kinematografiju, pamtiće se i po tome što je u njemu jednu od poslednjih uloga ostvario Nebojša Glogovac.

U likovima glavnih junaka videćemo i Filipa Đurića, Ivanu Vuković, Jasnu Đuričić, Bratislava Slavkovića, Emu Muratović, Stefana Trifunovića i Sonju Isailović. Producent filma je reditelj Miloš Pušić, a "Moj jutarnji smeh" nastao je uz podršku Filmskog centra Srbije, kuća Altertise Film & TV i Cinnerent, i Opštine Kragujevac.

NA TRAGU MAKAVEJEVA

FILMOVI "Moj jutarnji smeh" i "Asimetrija", od 22. do 30. novembra, takmičiće se za glavne nagrade sa ostvarenjima sjajnih mladih autora, koje je kritika svetskih festivala prepoznala, kao što su Kantemir Balagov, Cezar Dijaz (najbolji debitant u Kanu), Oliver Lakse (laureat nagrade kanskog žirija), Pjetro Marčelo ("Martin Eden", najbolji film u Torontu). Ali, kako je za "Novosti" istakao Srdan Golubović, predsednik Saveta FAF, upravo su Marko Đorđević i Maša Nešković predstavnici generacije koja je u srpskom filmu na tragu hrabrog i avangardnog autorskog izraza Dušana Makavejeva.