Filmska kritika: Betmen je nestao, a stigao je njegov opaki suparnik DŽoker, nakaza iz dubine američkog straha

Imperija nastala pre tačno osamdeset godina u petparačkom izdanju "Detektivskih stripova" koja će se pretvoriti u najdugovečniju franšizu u istoriji američkih medija pod opštim nazivom DC - Detective Comics sa glavnim herojem Betmenom, mitološkom figurom iz podsvesti Amerike i jednom od najboljih investicija kuće "Vorner", izbacila je na tržište novi bioskopski hit iz iste, stare kuhinje, sa oko osamsto miliona dolara zarade samo u prva dva meseca prikazivanja! Nema nikakve sumnje da će "Džokera" to privesti pregršti sledećih Oskara, ali ostaje nejasno zašto je nagrađen na venecijanskoj Mostri, koja je nekada bila umetnička, kad dotični film sa filmskom umetnošću nema nikakve veze, nego je blokbaster namenjen istoj, milionskoj armiji morona, koja i dalje guta sve što joj zgotove holivudska braća.

Dobri Betmen je za trenutak nestao i sada je na terenu samo njegov opaki suparnik Džoker, nakaza iz dubine američkog straha. Od manihejskog sukoba dobra i zla ostalo je samo ovo drugo. Svaki hepiend je isključen i to je izvesna novost u holivudskom sistemu: mrak pobeđuje. Ali taj "princ tame" više nije oličen u volšebniku tipa Džeka Nikolsona, čiji je Džoker imao neku harizmu i vladao izvesnim veštinama. Ovaj je žalosni ostatak slične socijalne psihopatologije, ali bez svojstava, štaviše obična jedna budala sa blagom retardacijom (napadi bezrazložnog smeha), gubitnik i šalabajzer koji danas nastanjuje mitološki Gotam. Taj nedaroviti ulični klovn, stendap komičar bez šanse, jednom reči niko i ništa, živi sa propalom majkom koju će ubiti, kao i mnoge druge, zato što ga je lagala i ponižavala. Od svih holivudskih rekvizita - od svega na svetu! - ostao mu je samo pištolj, koji, gle, koristi kao rekvizit očovečenja, kao sredstvo da raskine svoj fatalni krug. Jedino revolver je ono što mu pruža njegova velika zemlja. Utoka je izlaz iz debilnog sveta zabave, u koji naš propali cirkuzant nikada neće ući i on je koristi pred očima celog Gotama, postajući tako heroj nacije. A ubijeni kralj zabave - sredovečni i zadrigli De Niro - oličava još jednu inspiraciju ove ujdurme: poslednjeg velikog američkog filmskog autora Martina Skorsezea, čiji duh lebdi iznad svakog pokušaja Toda Filipsa. Uzalud.

Pročitajte još - Film "Džoker" oborio oktobarski rekord na blagajnama

Kada Džoker postane bizarna socijalna metafora, ikona društvenog pokreta maski, koje ustaju protiv sprege bogataša, medijskih mogula i korumpirane vlasti, film otkriva novu dimenziju, do sada nepoznatu u infantilnoj zoni Betmena: kao fol društvenu, poteklu iz masovnih protesta, žutih pataka i klimatskih promena, soroševsku revoluciju ljutitih klovnova koji će promeniti Gotam, čitaj Ameriku, svet. To i ništa drugo je ova dnevna doza socijalnog bunta. Stari, stripoliki Gotam, otkriva se sada kao naličje kužne i smrtonosne močvare duž istočne obale kontinenta: otuđene duboke države, kojom vladaju novac i društvena represija. Gotam je žalosni negativ Amerike. To je horda iskeženih maski, ubistvo kao ideal, ulični haos kao alternativa, posunovraćeni, izobličeni granginjol jedne propale civilizacije koja nije u stanju da nam ponudi išta drugo osim Džokerovog zamenika pomoćnika. Neka, hvala. Neka se Amerika sama bavi svojom ludnicom. To se ništa ne tiče "ostatka sveta". Gledajte "Džokera", ako nemate pametnija posla. U vašem špilu ga ionako više nema.