Novinarska projekcija filma Dnevnik Diane Budisavljević: Mnogo emocija, suza i aplauza

DEVETNAEST dana pre zvanične beogradske premijere hrvatskog filma "Dnevnik Diane Budisavljević", u režiji Dane Budisavljević, koja je zakazana za 11. novembar u Takmičarskom programu 15. festivala "Slobodna zona", najznačajnije ostvarenje iz ovogodišnje regionalne produkcije prikazano je juče u "Kombank dvorani" na projekciji za novinare.

Duboko dirljiva, emotivna, teška i potresna priča o ženi austrijskog porekla (devojačko prezime Obekser), udatoj za hirurga srpskog porekla Julija Budisavljevića, koja je u doba Nezavisne Države Hrvatske iz ustaških logora uspela da spase od smrti i zbrine više od 10.000 srpske dece, što se ubraja u najobimniju humanitarnu akciju tokom Drugog svetskog rata, predstavnici medija ispratili su najpre suzama i mukom, a onda i ovacijama. "Dnevnik Diane Budisavljević" stigao je u Beograd sa četiri Zlatne arene i nagradom publike koje je osvojio na ovogodišnjem Pulskom festivalu, i kao velika društvena i politička tema koja je uznemirila, oduševila i osvojila prostor naše nekadašnje zajedničke domovine.

Kako je posle projekcije istakla rediteljka Dana Budisavljević, zahvaljujući na lepim rečima novinara, njoj je posebno drago što je sa svojim filmom u Beogradu upravo 23. oktobra, jer je na taj dan 1941. Diana Budisavljević počela da piše svoj dnevnik, i što je on, posle 78 godina, konačno u javnosti.

- U Puli sam imala veliku tremu, tamo se film prikazuje pred 5.000 ljudi i može da ide samo gore ili dole, nema ravnog, ali način na koji ga je publika prihvatila zauvek će mi ostatio u pamćenju. I da nijednu oficijelnu nagradu nismo dobili, ta reakcija gledalaca bi mi bila najvažnija, zato što sam ja ovim filmom imala želju da realističnije počnemo sagledavati istoriju, da prestanemo lagati o njoj, da zaista učimo iz onoga što se dogodilo, i da najzad počnemo normalno da živimo u svom vremenu, jer je to jedino što možemo - rekla je rediteljka, ističući da je njoj bilo najlepše što je film o Diani Budisavljević posle Pule nastavio da putuje po drugim hrvatskim letnjim festivalima, na kojima je, takođe, dobijao samo priznanja.

- Nedavno smo imali i zagrebačku premijeru, prijem publike u "Lisinskom" bio je identičan, dvorana se tresla od ovacija i aplauza, i bilo je vrlo emotivno. Od trećeg novembra ide u redovnu bioskopsku distribuciju, a "Dnevnik Diane Budisavljević" je do sada videlo više od 23.000 ljudi. To je sjajan podatak, i mislim da je ovaj film zaista nešto dobro pokrenuo u ljudima.

O napadima desničara, koji su se takođe mogli čuti u delu hrvatske javnosti, Dana Budisavljević je izjavila da je reč o potpuno nesuvislim tekstovima.

Pročitajte još: Stiže film o Diani Budisavljević

- Glavni filmski kritičari u Hrvatskoj, pa i društveni, kao što su Jurica Pavličić, Ante Tomić, Vedrana Rudan, Slavenka Drakulić, Miljenko Jergović..., dakle, svi koji nešto znače u hrvatskom javnom prostoru, izuzetno su pozitivno pisali o ovom filmu i njegovom fenomenu. Postoje, naravno, "desne" reakcije, ali toliko se toga pozitivnog desilo da nemam potrebu da se zagađujem tim negativnim kritikama, jer one nisu filmske. Neki od tih kritičara su čak tvrdili da nisu ni gledali film, ali da oni istorijske događaja iz doba NDH dobro znaju, i da sam ih ja sigurno napravila netačnim. Nemam utisak, zapravo, čak ni da su to stvarni stavovi tih ljudi, jednostavno mislim da ih neko plaća da viču i prave medijsku gužvu. To im, na sreću, ne polazi za rukom, jer je ona "srednja" građanska struja pokazala veliku radoznalost i širinu prema ovom filmu, i zaista je lepo da on danas tako dobro prolazi u Hrvatskoj.

Film o Diani

Glumica Alma Prica, koja briljantno igra lik Diane Budisavljević, zbog poslovnih obaveza nije mogla da dođe u Beograd, ali se u konferenciju uključila putem video-bima.

O značaju izuzetnog dela rediteljke Dane Budisavljević govorili su i direktor "Slobodne zone" Rajko Petrović, i producentkinja kuće This and That Productions iz Srbije Snežana van Hauvelingen.

VEČNA ZAHVALNOST

TIHOMIR Tika Stanić takođe je deo glumačke ekipe filma o Diani Budisavljević, a prvi put ga je gledao juče, na novinarskoj projekciji.

- Dvanaest godina sam kao reditelj pokušavao da snimim ovu priču, mnoge sam noći proveo nad Dianinim dnevnikom, mnogo preživelih logoraša upoznao, sa mnogo ljudi pričao. Ali, kada sam video Danin film, iako sam znao scenario i čuo svedočenja o njegovom uspehu, moram da krijem koliko sam potresen, jer me je stid da ovde plačem. Moja zahvalnost Dani Budisavljević koja je napravila ovakav film, gotovo je identična zahvalnosti koju sam osećao prema Diani Budisavljević - sada ne postoji opravdanje i nemogućnost ni za koga da kaže da nije znao, ili nije bio obavešten o stradanju srpske dece u NDH. Večno ću biti zahvalan Dani što mi je dala ulogu u svom filmu, ali, i da nisam učestvovao u njemu, govorio bih koliko je značajan.