Dejan Savić o smeni u Narodnom pozorištu: Oterali me jer sam zvao predsednika i patrijarha u Odbor za proslavu

PROŠLO je godinu dana od kada je dirigent Dejan Savić otišao sa mesta upravnika Narodnog pozorišta. Deo glumačkog ansambla tada je zahtevao da Savić ode, pretili su da bi, na dan proslave jubileja - 150 godina nacionalnog teatra - stupili u štrajk. Savić je podneo ostavku, povukao se i sad prvi put govori o tome.

- Nerado se sećam tih događaja, ali verujem da su svi oni koji su u njima učestvovali još manje radi da ih se sećaju i stide se svoje uloge - kaže Savić za "Novosti". - Nisam hteo da odem, nisam imao razloga. Dovoljno je reći da smo ostavili 13 miliona dinara sopstvenih prihoda u budžetu. Ostavili smo sjajan repertoar, sjajne predstave koje se i danas izvode po Srbiji i na gostovanjima po Evropi. Od pozorišta smo napravili sistem koji funkcioniše, fabriku za proizvodnju vrhunskih umetničkih dela.

PROČITAJTE JOŠ: Povratak kući: Operom "Koštana" svečano otvaranje zgrade pozorišta "Bora Stanković"

* Kad ste tako dobro radili, zašto se tražila vaša smena?

- U pitanju je šira priča, a uveren sam da je to planski urađeno u tom periodu da bi se umanjio značaj jubileja Narodnog pozorišta. Čvrsto vam obećavam da ću, kad dođe vreme, reći ko su oni, blizu vrha piramide, koji su učestvovali u devastiranju nadasve uspešne institucije kulture koja je radila dobro i svoju misiju ispunjavala. Mnogima je zasmetalo što sam pozvao predsednika Republike da bude predsednik organizacionog odbora, a premijera, patrijarha, predsednika SANU i ministre da budu članovi.

* Mislite da je to jedan od razloga zašto su glumci hteli da odete?

- Sigurno. Odrasli smo ljudi i jasno nam je da ni glumci, ni umetnici, ni najavljeni štrajkovi, ne bi mogli da smene jednog upravnika pozorišta. Jedva sam čekao da izađu sa predlogom za štrajk, to bih rešio u skladu sa zakonom, u roku od nedelju dana i u vrlo kolegijalnom i mirnom duhu.

* Kada ste odlazili, optuživali su vas da ste krivi za sve što ne funkcioniše u Narodnom pozorištu...

- Mojim odlaskom sa mesta upravnika odustalo se od svih drugih zahteva, jer su oni bili besmisleni i bespredmetni. Simptomatično je to što sam i posle godinu dana glavna tema u Narodnom pozorištu.

* Kažete da ste imali probleme sa zabranom zapošljavanja, sa uredbama koje je vreme davno pregazilo...

- Sa tim problemima će se svaki upravnik susretati. Veoma sam se obradovao kada sam video vest da je Miloš Biković angažovan u Beogradskom dramskom pozorištu. Prve razgovore sa njim sam vodio upravo ja, povodom angažmana u Narodnom pozorištu. I ne samo sa njim, već i sa Željkom Lučićem, Zoranom Todorovićem, Polunjinom... Razmišljao sam o tome da bi velike zvezde trebalo da budu članovi Narodnog pozorišta i da imaju obavezu, kad negde u svetu nastupaju, da kažu da su oni prvaci naše kuće. Ali, to je naišlo na administrativne prepreke a i određeni umetnici u pozorištu su se pobunili, odnosno uplašili jake konkurencije...

* Šta je u Narodnom pozorištu urađeno u proteklih godinu dana?

- Nisam dovoljno upoznat sa situacijom. Sada sam glavni dirigent u Operi i bavim se tim svojim poslom. Radi se, mirno je, ne talasa se... a to je izgleda u kulturi i umetnosti najvažnije, istovremeno i potpuno pogrešno. Umetnost može da bude svakakva, samo ne sme da bude dosadna i da ljude ostavlja ravnodušnim.

* Kakvo je stanje u kulturi, ima li pomaka?

- Mislim da stanje u kulturi nije dobro, nedopustivo je da je budžet i dalje samo 0,6 odsto. Kultura je konstantno na repu događanja. Kazaće ljudi da su otvoreni Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ali to nisu uspesi u kulturi, već građevinski poduhvati. Uspesi u kulturi se mere drugim aršinima. Njih, nažalost, ovde nema. Kultura je potpuno rasturena, razjedinjena, predmet opšteg grabeža... Skoro da niko ne misli o projektima za pokolenja, već samo o sopstvenim, koji se finansiraju iz gradskih i republičkih budžeta. Gotovo je nemoguće okupiti kulturne delatnike oko nekakvih značajnijih zajedničkih projekata, kakav je npr. nova scena Opere i baleta, koja je pri tome neminovnost.

* Zašto ste tako ogorčeni?

- Pogledajte ko su čelni ljudi u kulturi. Kultura služi za politikantske obračune, za "nameštanja i smeštanja". Najbučniji dobijaju najviše da bi bili mirni. Tako se kupuje socijalni mir. Ali, to nije dobro. Kultura ne može da bude izuzeta iz dešavanja u državi i društvu. Ne mogu da važe jedni aršini za zdravstvo, ekonomiju, privredu, a za kulturu drugi. Ako, na primer, selektor Bemusa i umetnički direktor selektuje sebe da otvara i zatvara našu najveću muzičku manifestaciju, možete zamisliti kakvo stanje vlada na manje vidljivim događanjima. Takav odnos ne smeta ni raznim UO, savetima postavljenim od strane države, koji to sve aminuju, ni gradskim, ni republičkim vlastima, niti agencijama protiv korupcije...

* Da li je to samo jedan u nizu sličnih primera?

- Dok je odlično uređena institucija kakvo je Narodno pozorište prošla kako je prošla, svedoci smo tragedije da su dva čoveka poginula u Narodnoj biblioteci Srbije. Da se kojim slučajem, hvala bogu da nije, za vreme mog mandata nešto slično desilo u Pozorištu, ne samo da bih podneo ostavku, već bih otišao u manastir. Drugo, na sajtu Državne revizorske institucije pogledajte izveštaj za Beogradsku filharmoniju.Takve stvari se dešavaju i nikom ništa.

* Zašto?

- Imamo ministarstvo koje se kulturom ponajmanje bavi. Bavi se nekakvom kadrovskom politikom, kako da utrape svoje ljude u raznorazne upravne odbore, a pritom imamo Zakon o kulturi koji ne funkcioniše, koji se ne primenjuje. Imamo nekakve fingirane rasprave o nacionalnoj strategiji kulturnog razvoja, imamo ukinute nacionalne penzije koje tek treba da se vrate. To je, nažalost, dovoljan pokazatelj stanja u kulturi.

PROČITAJTE JOŠ: PATRIK BESON, FRANCUSKI KNjIŽEVNIK, PIŠE ZA "NOVOSTI": Peter Handke ljutiti mladić do poslednjeg udarca perom

* Može li se to popraviti?

- I te kako! Kultura je takva materija koja se preko noći urniše, ali isto tako brzo stanje u njoj može da se popravi. Mnogo toga može brzo i efikasno da se promeni, da kultura bude u funkciji onoga što ona mora da predstavlja. Da li ste čuli da se neko u kulturi buni zbog malih plata? Ne buni se. Nama je stalo do našeg posla, ali ono što mi hoćemo je da podignemo nivo kulture nacije. Kultura ne sme biti politizovana. Politički teatar mora da postoji, ali to ne može biti glavna odrednica repertoara. Ne sme da se izgubi tradicionalni teatar, moderna avangarda koja se bavi još nečim mimo dnevne politike.

BUKA ZBOG MARINE

PODIGLA se buka oko retrospektivne izložbe Marine Abramović, konceptualne umetnice sa svetskim renomeom. Podsetiću da je jedno njeno rano slikarsko delo izlagano svojevremeno u Narodnom pozorištu, a interesovanje je bilo ogromno. Nije pravo pitanje zašto je došla sada, nego zašto nije bila prisutna ranije u svojoj sredini... Već samo to što je njen dolazak izazvao toliko polemike, predstavlja veliku stvar za našu sredinu.