Baština velikana pod Lubardinim krovom

DECENIJU i po postojanja, Kuća legata, pod čijim krovom se našla zaostavština deset naših najznačajnijih umetnika druge polovine 20. veka, proslaviće danas svečanom akademijom, u podne, u Kolarcu i izložbom u Legatu Petra Lubarde na Dedinju (Iličićeva 1). Autor postavke "Moderna, izbor radova iz kolekcije Kuće legata", koju će svečano u 19 časova otvoriti gradonačelnik Zoran Radojičić, je istoričarka umetnosti Dina Pavić.

- Želja mi je bila da kroz određenu temu objedinim sve naše legate i da iz njih izvučem najznačajnije radove - kaže, za "Novosti", Dina Pavić u čijem izboru su se našla dela Olge Jevrić, Olge Jančić, Nedeljka Gvozdenovića, Riste Stijovića, Save Šumanovića, Petra Konjovića, Marka Čelebonovića, Petra Lubarde, Petra Dobrovića, Milenka Šerbana, Milene Jeftić Ničeve Kostić, Zore Petrović, Ljubice Cuce Sokić, Koste Bogdanovića.

Međusobna povezanost autora i isprepletanost njihovih poetika, kao i kolekcija u kojima se čuvaju, na izložbi će biti predstavljena u tri celine: portreti, prostori i promene.

- Tematika prostora podeljena je na mrtve prirode i pejzaže - nastavlja sagovornica. - Okrenutost specifičnom krajoliku karakteristika je nekih umetnika čija se dela nalaze u kolekciji Kuće legata, i to Lubarde - Crna Gora, Konjovića i Šerbana - Vojvodina, Dobrovića - Dalmacija i Milene Jeftić Ničeve Kostić - Vojvodina i Australija.

PROČITAJTE JOŠ: Izložba "Crvena strela" u Kući legata

Kada je reč o mrtvoj prirodi, slike koje će biti predstavljene ukazuju kako su na ovu likovnu tematiku uticali pojmovi vremena i mesta, stvarnosti i fikcije, umetnosti i društva, dodaje Pavićeva:

- Istovremeno, umetnici iz naših kolekcija: Čelebonović, Cuca Sokić i Gvozdenović imaju konstantnu repeticiju i preokupaciju usmerenu ka običnim, sitnim, beznačajnim i svakodnevnim predmetima.

“Veliko slovo“

U svim legatima postoje portreti, a prema rečima sagovornice, najvoljeniji i najportretisaniji bio je Šerban:

- On je karakterističan i po svojim autoportretima, koji sugerišu snagu ličnosti i govore nam o slikaru koji veoma dobro zna svoju poziciju unutar društva. Portretisali su ga i Zora Petrović, Krsto Hegedušić, ali i Dobrović.

Značajan deo ovog segmenta čine i portreti Dobrovića (na mnogima je njegova supruga Olga), ali monumentalna kompozicija, koja dugo nije viđena javno "Redakcija lista Danas", na kojoj su uz slikara i Miroslav Krleža, Marko Ristić, Vaso Srzentić, Veselin Masleša i Milan Bogdanović. A tu su i portreti koje je radila Cuca Sokić, ali i dve vajarke, dve Olge, Jevrić i Jančić.

U trećem delu - promene, nalaze se umetnici koji su pomerali granice likovnog izraza i grabili prostore slobode unutar jugoslovenskog umetničkog prostora (Lubarda, Konjović, Jančić, Jevrić), ali se borili i za sticanje mesta naše scene na globalnom nivou.

- Na izložbi će se naći i dela našeg vajara, teoretičara i profesora Koste Bogdanovića, čije radove čuvamo, ali ugovor o poklonu sa gradom nije formalno završen. Ponosni smo i na našeg živog legatora Milenu Jevtić Ničevu Kostić - ističe Dina Pavić. - Iz postavke Legata Petra Lubarde, na izložbi će, tamo gde inače stoje, ostati i dva njegova monumentalna platna "Čovek i zveri" i "Veliko slovo", kao deo postavke koja će tu ostati do 31. decembra, a onda će se preseliti u Andrićgrad - zaključuje autorka postavke.

STIJOVIĆ “Žena bez ruku“ / JANČIĆ “Ljubav oblika“

Svoja dela gradu su, od osnivanja, zaveštali vajari Risto Stijović, Olga Jevrić, Olga Jančić, slikari Lubarda, Gvozdenović, Šerban, Dobrović, i Cuca Sokić. Legat sa bogatom zbirkom umetničkih dela ostavio je i pisac Veljko Petrović, sa suprugom Marom.

BRDA NAD KOTOROM

LUBARDINA slika "Brda nad Kotorom", izložena na Bijenalu u Veneciji 1950. biće deo ove postavke, ali ona ne pripada legatu u Iličićevoj, već onom koji je Beogradu ostavio Milenko Šerban.

- On je ovo delo video na izložbi u ULUS-u na Terazijama, i bio oduševljen, a Petar kada je to čuo, spakovao je sliku i poslao mu kao poklon - otkriva sagovornica.

PROTIĆ I DVE HEROINE

INICIJATIVA za formiranje Kuće legata potekla je od Miodraga B. Protića, osnivača Muzeja savremene umetnosti. Prema rečima naše sagovornice, izuzetno veliki doprinos dale su i istoričarke umetnosti Ivana Simeunović Ćelić i Irina Subotić:

- One su heroine Kuće legata, koje su kontinuirano pisale gradu i državi, da se formira ustanova, jer su legati počinjali da opterećuju muzejske zbirke.