Galina Maksimović: “Strah od leptira“

O slobodi je, najopšije rečeno, ovde reč, no, još više od toga, problematuzuje se mogućnost izbora i razloga za izbor, kao i mogućnost izlaska iz sopstvenih granica, naročito u etičkom i emotivnom domenu. Kada Vjeran, na slobodi, sreće ponovo Nikolu, taj susret je na svaki način sudbonosan, za obojicu. Iako se u međuvremenu univerzum za njih radikalno promenio, oni regresiraju na početni odnos, u kome ne postoji mogućnost da obojica opstanu.

Galina Maksimović je „Strah od leptira“ (divna metafora transformacije u lepotu i sklad, kao leptir) napisala po motivima romana „Poljubac žene pauka“ Manuela Puiga, koji se pamti i po filmu, u kome je nezaboravan bio Vilijam Hart, vešto pomerajući dramsko težište na prepoznatljive motive, koji vladaju našim mentalitetom. Vjeran je uhapšen na demonstracijama i trpi permanentne batine u zatvoru. Sa njim je „strateški“, u ćeliju ubačen Nikola, žena, zapravo, zarobljena u muškom telu. On (ona) svakoga dana vodi Nikolu u svet celuloidne iluzije, da mu olakša torturu, a i da dozna, za račun policije (upečatljiv Svetozar Bule Goncić), ono što ih interesuje o demostrantima. Jasno je da je od njih dvojice Nikola, transvestit, onaj pravi, istiniti i stvaran, za razliku od Vjerana, koji je, zapravo, lažni, slučajni revolucionar. Izložen teroru koji pripada različitima u ovom društvu, Nikola postoji, fluidan kao leptir, u očekivanju časa, kada će postati stvarna žena. Njegova empatija i njegova tuga su beskrajni. Ta autentičnost na kraju dopire do Nikole, i on, na slobodi, više ne može da zaboravi stvarnu, istinitu povezanost sa Nikolom, njegove filmove i tačne definicije ljudskih odnosa i patnje, koju ljubav donosi.

PROČITAJTE JOŠ: VIMINACIJUM FEST: Kiša prekinula predstavu „Na Drini ćuprija“

Isidora Goncić je, tačnom podelom, pre svega, postigla da duel u zatvorskoj ćeliji na početku preraste u filozofsku raspravu, u drugom delu predstave. Nikola i Vjeran, kada se sretnu kao slobodni ljudi, moraju da okončaju svoj odnos na jedini mogućni način – putujući zajedno u nigde. Sloboda im dolazi „na noge“, ali ona je, kao obično, preskupo plaćena. Rediteljka je, kao i u svojoj predstavi „Spojleri“, o marginalcima, takođe, ponovo pokazala istančan ukus i sposobnost da odmeri i tačno i delikatno, do koje granice umetnost ima značaj metafore, a odakle bi započeo banalni život. Tako, u predstavi „Strah od leptira“, potresnoj i tragičnoj, zaslugom reditelja i odličnih tumača, ništa se ne događa, što nije čist pozorišni znak. Jezikom pozorišta, uprkos izvesnom broju opštih mesta u tekstu Galine Maksimović, Isidora Goncić nas je dovela do definicije borbe za svekoliku slobodu.

Ona glasi:“Do smrti!“