Krik gavrana

NA zidovima kabine broda "Deligrad", ukotvljenog na Savi, visili su crteži vodenih pacova, oštrih zuba i slepljenih dlaka, dok je na stolu stajao crknuti pacov rasute utrobe. Tako je Momo Kapor u svojim "Folirantima" opisivao rad svog junaka Baneta Jegulje, koji se tada spremao da krene u Pariz i svoje zrele pacove pusti da se razmile po Evropi, da doakaju estetama. Teško je oteti se utisku da su delovi ove romansirane biografije izvučeni iz života i rada Vladimira Veličkovića.

- Kapor je tu pomešao mnogo ličnosti, niko nije identifikovan imenom, ali, recimo, sa simbolima koje je koristio, može da se zaključi o kome se radi. Ako vezujete pacove i Pariz, onda je to mreža u koju neminovno moram da upadnem. Nikada ga nisam pitao na koga je mislio, ali je verovatno mislio na mene, jer sam sa podosta tvrdoglavosti insistirao na pacovima - rekao je Veličković u jednom od intervjua nastalih u njegovom ateljeu u Arkeju.

Taj mali predator, proždrljivi glodar, vesnik nesreća, dugo je bio simbol na Veličkovićevim slikama.

- Ne treba pritom pomisliti da gajim posebnu ljubav prema pacovu. Naprotiv, odvratan mi je, kao i svima - precizirao je Vlada.

Kada je pacov oglodao šta je imao, mesto je, na opustošenim predelima, prepustio gavranovima koji su nastavili da kljucaju leševe. Stradanje se na sličan način produžilo, iz druge perspektive.

- Gavran je simbol, crn, zloslutan i, kažu, veoma inteligentan. Grabljivica je, bliska mučnim situacijama. Dobro sam ga izabrao. Ili je on mene? - govorio je pariski akademik.

PROČITAJTE JOŠ - ODLAZAK SLAVNOG VLADIMIRA VELIČKOVIĆA: Stigao ga je crni gavran sa platna

Ova ptica nije bila nova u Veličkovićevom opusu. To je ustaljena tema koja ga je, na svoj način, pratila još iz mladosti. Prvi put gavran se pojavio na njegovoj slici "Strašilo" iz 1963. godine, koja je asocirala na raspeće. Muvao se u pozadini i vrebao priliku da se razmaše.

- Gavranovi su bili tu, negde, okolo. Čekali su nešto. Namirisali su. Zna se šta im je posao. Niko nije mogao da predvidi da će se na mojim slikama pojavljivati sve do današnjih dana. Poslednjih godina moj gavran je, čak, veoma uzleteo - rekao je pre samo nekoliko meseci, gajeći gotovo isti animozitet prema aktivnostima pacova i gavrana.

Objasnio je i zašto se njegov gavran razmahao u jatima nad devastiranim pejzažima.

- Živimo vreme katastrofa. Nastala je klima nespokojstva i straha. Ne znaš na kom ćošku će nešto da te pogodi. Nisi siguran, ne osećaš se bezbedno - okretao se oko sebe.

PROČITAJTE JOŠ - VLADIMIR VELIČKOVIĆ (1935 - 2019): Pionir vizionarske apokalipse

U njegovom ateljeu bilo je prepariranih životinja. Među njima i gavran. Voleo je Veličković kada bi dobio fotografiju ove ptice u letu, ili na delu, dok čeprka plen, da bi što studioznije proučio njen pokret.

Njegov gavran je imao zadatak da ukaže na nesreću, koja nastaje nekontrolisanim ljudskim aktivnostima. Zaokupljen stvaranjem nesreće, čovek, međutim, nije imao vremena da čuje njegov zloslutni krik.

Sutra: Pedagog