RASKUĆENI DOM OBRENOVIĆA: Rekonstukcija Starog konaka u Muzeju primenjenih umetnosti

STARI konak, nekadašnja kuća Stojana Simića i prvi dvorski kompleks savremene Srbije, koji je sravnjen sa zemljom 1904. godine, da nijednom ciglom ne podseća na vladarsku porodicu Obrenović i poslednje izdanke ove loze, kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, koji su tu u Majskom prevratu ubijeni i bačeni kroz prozor, večeras će biti "rekonstruisan" na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti.

Pročitajte još: Svi bi u dvor Obrenovića

Postavku "Stari konak - zaboravljeni beogradski dvor", koja će biti otvorena u 19 časova, a čiji su autori Jelena Perać, Vladimir Tomić i Dejan Vukelić, čine 64 fotografije, ali i retki originalni predmeti koji su krasili ovo zdanje.

To su delovi salona kralja Alaksandra Obrenovića, koji se čuvaju u manastiru Vraćešnjici (prvi put će biti izloženi pred beogradskom publikom), srebrna žardinijera kralja Milana, ključ od sobe u kojoj su se krili Draga i Aleksandar pre smaknuća (Istorijski muzej Srbije), kao i zavesa sa njihovim tragovima krvi (Muzej rudničko-takovskog kraja).

Pročitajte još: SUSRET SA ISTORIJOM: Obrenoviće prvo ubili pa im konak poharali

Fotografska "rekonstrukcija" omiljene rezidencije Obrenovića, koju su doživljavali kao svoj dom, nastala je iz tri zbirke - Muzeja primenjene umetnosti, Muzeja grada Beograda i Zavičajnog odeljenja biblioteke grada. Većina snimaka, nastalih u poslednjim decenijama 19. veka, kako u katalogu izložbe objašnjava Jelena Perać, nosi potpis Ljubiše Đonića, a ima ih i iz ateljea dvorskog fotografa Milana Jovanovića.

Svi delovi nameštaja koji se vide na snimcima - kanabei, fotelje, stolice, stolovi, komode, rasveta, figuralne grupe, tkanine, zavese, satovi, ramovi za slike, vaze, servisi, činije i posude od keramike, porcelana i plemenitih metala, imali su, pored praktične funkcije, i značajnu umetničku vrednost. Fotografije dokumentuju, kako ističe Peraćeva, da su ti predmeti nastali u evropskim centrima: nameštaj u čuvenoj pariskoj radionici Viktora Emona, srebrna žardinijera u bečkoj radionici "Klinkoš", raskošne vaze u fabrikama porcelana u Majsenu i Sevru.

Izgled nekadašnjih salona

Kada je kuća srušena, i njeno vredno pokućstvo je raskućeno. Jedan deo prodat je na licitacijama u Beogradu i bečkom "Doroteumu", a umetnine su se pojavljivale kasnije i u drugim aukcijskim kućama.

- Veliki broj stvari kraljica Natalija je otpremila u manastir Krušedol - piše u katalogu Dejan Vukelić, pa je manastir, zahvaljujući prispelim predmeta Obrenovića, dobio aristokratski sjaj i neformalni status dinastičkog mauzoleja.

Ideja kraljice Natalije bila je da sinovljeva civilna odela razdeli beogradskoj sirotinji, lovačko oružje njegovim prijateljima, ali je u tome sprečila zaverenička vlada. Trofejno oružje, ali i umetničke slike od istorijskog značaja za Srbiju, dospeli su u Narodni muzej, uz kraljičino traženje garancije da neće biti prodavani. Na beogradskim licitacijama, kao kupci su se javljali i pripadnici diplomatskog kora, ali i bogataši iz inostranstva.

- Ani Liven Dumba, supruga austrougarskog poslanika, kupila je jedan od bajonetima izbušenih ormana kraljice Drage, a prema pisanju britanskog "Dejli telegrafa", anonimni američki špekulant nekretninama izrazio je spremnost da otkupi čak i sam Stari konak, sa kompletnim mobilijarom, ali su vlasti odbile tu "nepristojnu ponudu" - navodi Vukelić.

Zavesa u koju je bila umotana mrtva kraljica Draga

MUŠKI I ŽENSKI SALON

NA više fotografija nalazi se najskupocenija i najegzotičnija prostorija dvora - Arapski salon kralja Milana. Taj salon je bio opremljen, po muškom ukusu - orijentalnim tkaninama, nameštajem, oružjem, priborom za pušenje... Druge fotografije predstavljaju enterijere u kojima je izraženiji ženski senzibilitet: sa elegantnim nameštajem, presvučenim baršunastim tkaninama, luksuznim sitnicama... Vide se i razlike u ukusima domaćica, Natalijin je bio odmeren, a Dragin - kitnjast. Posebno značenje imaju snimci kolevki poklanjanih vladarskom paru, u vreme lažne trudnoće kraljice Drage.

Kanabe koji se čuva u manastiru Vraćešnjici

DVOR U RITU

TRGOVAC i ustavobranitelj Stojan Simić, beleži u katalogu Vladimir Tomić, svoju porodičnu kuću, kasniji dvor, sagradio je na mestu gde su danas Pionirski i Devojački park:

- Ova prva reprezentativna građevina na Terazijama bila je daleko od varoši, a teren je bio močvaran i obrastao trskom. To je zapravo bila bara i oko nje rit, gde su Beograđani lovili plovke: "Kad je Stojan tu kuću na onaku mestu gradio, svi su mu se čudili, a mnogi su ga nazivali budalom koji rasipa lako stečeno blago; kad je pak docnije, izišao krasan dvor, i kada ga je on još krasnije prodao, onda su se mnogi čudili na drugi način, a mnogi opet zavideli i gunđali..."