Slobodan Nakarada: Čistač će biti spektakl

SAMO dve godine posle svečanog otvaranja obnovljene zgrade na Ušću, Muzej savremene umetnosti (MSU) ponovo je pod "rekonstrukcijom": na svih pet nivoa u toku je adaptacija prostora za retrospektivnu izložbu "Čistač", kojom se Marina Abramović vraća u rodni grad iz koga se pre više od četiri decenije uputila u osvajanje umetničkih vrhova planete.

Prema rečima Slobodana Nakarade, v. d. direktora MSU, postavka, koja će se odvijati na 5.000 kvadratnih metara i zbog čijih priprema Muzej neće raditi dva meseca, nešto je još neviđeno na ovim prostorima.

- Biće to spektakl, pre svega jer je Marina svetska zvezda, a njena umetnost provokativna, ali i zbog standarda izlaganja koje će uspostaviti - objašnjava Nakarada za "Novosti". - Taj veoma visok nivo promeniće celokupnu koncepciju organizacije izložbi kod nas, a istovremeno, moraćemo da postanemo svesni toga da je to nešto što košta. Izložbe više neće moći da se prave tako što "vozite 'jaguar', a servisirate ga kao 'fiću'".

Kada je u pitanju, za javnost provokativna i često pominjana, visoka cena ove postavke, Nakarada kaže da budžet još nije definisan do kraja, ali će se tačna suma znati do početka septembra:

- Zasada znamo da nova tehnika - 36 najsavremenijih aparata, od kojih će neki ostati trajno u vlasništvu MSU, dok će deo otići u druge institucije kulture - košta oko 300.000 evra. Toliko košta i adaptacija prostora. MSU je sav u staklu, što je za emitovanje video-radova otežavajuća okolnost. Rekonstrukcijom jeste predviđeno zatamnjenje zgrade, ali je ova postavka zahtevala promene i u unutrašnjoj arhitekturi.

Kustos izložbe Dejan Sretenović je još na samom početku saradnje pred umetnicu izneo "pregled situacije", čime je ona bila oduševljena, jer, kako je rekla, još nije bila u instituciji u kojoj godinu dana unapred postoji tako jasan koncept izložbe.

PROČITAJTE JOŠ - Marina Abramović: Ništa me ne vezuje za Srbiju

- Sprovođenje u delo tog koncepta zahtevalo je i ogromnu papirologiju i usaglašavanje sa svim mogućim birokratskim zahtevima, od kojih su nas mnogi vremenski kočili - predočava nam v. d. direktora MSU, i napominje da dodatnu komplikaciju, u celokupnom funkcionisanju kulture, stvaraju tenderske procedure. - Iscrpljujuće je bilo i dobiti dozvole, ne samo za uvoz, već i radne dozvole za performere. Nacionalni biro za zapošljavanje, recimo, tražio nam je i njihove diplome.

Posebna stavka je osiguranje, koje je u ovom slučaju ogromno. Svaki Marinin rad košta između 300.000 i 400.000 evra, a biće ih izloženo 120.

- Država je za ovu izložbu bila veoma izdašna, izdvojila je koliko je mogla, a to je 78 miliona dinara - priča naš sagovornik. - Sve ostalo su pokrili sponzori, o kojima ćemo posebno pričati, jer lista je velika. Neki su platinasti, neki zlatni, drugi su dali koliko su mogli, svima smo beskrajno zahvalni.

Postavka "Čistač", otkriva Nakarada, u Beogradu, koji joj je poslednja stanica, biće proširena u odnosu na šest evropskih muzeja u kojima je prethodno gostovala. Najviše će biti video-radova, a biće i štafelajnih slika iz njenih najranijih umetničkih dana, koje do sada nisu prikazivane. Poseban akcenat stavljen je na Marinin beogradski period, kada je radila pri SKC-u (u koncipiranje ovog dela je uključen profesor Jerko Denegri), koji prate dokumentacija i foto-dokumentacija.

- Pronađeni su u arhivi snimci nekih radova iz Beograda o kojima su do sada bile poznate samo fotografije - upućuje nas Nakarada. - Biće tu i predmeta koje je koristila na svetskim izložbama, poput one u MOMA. Odabrala je da prikaže i neke retko viđane radove, poput "Plave haljine", koja će doći iz Njujorka. Imaćemo performanse, masterklas, predavanja, a jedno će, 28. septembra, Marina održati ispred MSU.

Zbog višeznačnosti i atraktivnosti same izložbe, koja MSU vraća na kartu sveta muzeologije, posle desetogodišnje pauze, očekuju i veliku posetu. Interesovanje već ima, a neke firme najavljuju i grupne posete. U MSU se nadaju da će probiti magičnu brojku od 150.000 posetilaca za četiri meseca. Ipak, nisu sve reakcije pozitivne...

- Naše celo društvo je polarizovano, pa to nije zaobišlo ni umetnost, ni ovu izložbu - smatra v. d. direktora MSU.

- Postoje dve struje: jedna koja Marinu doživljava kao Holivud i spektakl, i druga koja je uvažava kao autentičnu predstavnicu performansa. Cilj umetnosti je da provocira, a vi odlučite sviđa li vam se to ili ne. Svakoga dana gledamo poruke koje dobijamo preko društvenih mreža, gde ima i onih pogrdnih. I to je zastrašujuće za ovo društvo. Mnogo agresije postoji prema stvarima koje ne razumemo. Marina je otišla iz ove zemlje i napravila svetsku karijeru, a nama uvek smeta kada neko naš uspe. Zavidimo mu.

PROČITAJTE JOŠ - "ČISTAČ" U MSU: Retrospektiva slavne Marine Abramović

STATISTIČKA GREŠKA

IMAMO divne zgrade za institucije kulture, dobre uslove za rad i loše plate - mišljenje je Nakarade. - Na budžetu Republike ima 2.700 zaposlenih u kulturi, i mi smo smešna stavka, statistička greška. Nijedan ministar kulture do sada se nije založio da se statusno promeni funkcionisanje institucija, u kojima doktori nauka, vrhunski glumci i umetnici rade za bedne plate.