Pisao remek-dela

MISLIM da čovek koji se bavi pisanjem, a nije zaposlen, može da uradi dosta. Ima ljudi koji rade mnogo više od mene, ali moje pisanje se uglavnom i vidi pa izgleda mnogo - skromno je, u jednom intervjuu "Novostima", odgovorio jedan od najboljih srpskih scenarista Gordan Mihić. A njegov rad bio je i te kako vidljiv i cenjen.

Mihić je potpisao na desetine TV i dugometražnih filmova i sarađivao sa gotovo svim značajnijim rediteljima iz nekoliko generacija (Aleksandrom Đorđevićem, Živojinom Pavlovićem, Brankom Bauerom, Stoletom Popovim, Zdravkom Šotrom, Goranom Paskaljevićem, Emirom Kusturicom, Darkom Bajićem, Lazarom Ristovskim, Dejanom Zečevićem...). To su retko bile jednokratne saradnje, naprotiv, mnogima od njih Mihić je napisao po dva ili tri naslova koja su postala remek-dela srpske kinematografije i osvajala nagrade u Kanu, Veneciji, Puli...

Jedna od prvih i dugovečnijih saradnji na filmu bila je ona sa Goranom Paskaljevićem iz kojih su se izrodila čudesna ostvarenja "Čuvar plaže u zimskom periodu" (1976), "Pas koji je voleo vozove" (1977), "Varljivo leto `68" (1984), "Tango argentino" (1992) i "Tuđa Amerika" (1995). Samo da je ovo ostavio kao zaostavštinu bilo bi dovoljno za večnost, ali Mihić je bio majstor pisane reči te je njegova niska bisera obogatila jugoslovensku kinematografiju sa još desetak neponovljivih ostvarenja. Jedno od njih, vrhunski spoj komercijalnog i umetničkog dela, bio je kultni "Balkan ekspres", u režiji Branka Baletića, iz 1983. godine.

A u "pauzi" između ovakvih naslova napisao je, u saradnji sa Emirom Kusturicom, "Dom za vešanje", koji je ovom reditelju doneo nagradu u Kanu.

PROČITAJTE I:Na crnom talasu

- Naš susret se odigrao 1987. kada smo obojica pročitali u "Politici ekspres" sudbinu jednog cigančeta koje je prodato nekom belgijskom bračnom paru, pa je, čim je stasao, zbrisao natrag u Skoplje. Pronašli smo dečaka, čuli priču i na Gordanovom imanju u Grockoj napravili scenosled. Jedva da sam stigao "Bosna ekspresom" do Sarajeva, a on je već ispisao pola scenarija. Posle četiri dana, dakle, za manje od jedne nedelje, scenario je bio na stolu - prisetio se Kusturica.

Deceniju kasnije (1998) usledila je "Crna mačka beli mačor", film koji se, po rečima Kusturice, pretvorio u vrhunac njihovih karijera.

- Obojica smo tada dotakli nebo, a evo, Gordan je sada tamo i nestao, ali nije izgubljen, jer on, ne samo da će živeti u mislima i osećanjima porodice, prijatelja i nas, njegovih saradnika, već će živeti još dugo u filmovima koje je napisao - rekao je Kusturica nakon Mihićeve smrti.

SUTRA: KULTNE TV SERIJE