POGLED ISKOSA: Podsećanje na slikara

DVANAESTOG avgusta je tri godine kako je zauvek otišao akademik Ljubomir - Ljuba Popović (Tuzla, 1934 - Beograd, 2016), jedan od najvećih srpskih i francuskih slikara u drugoj polovini dvadesetog veka. Sećamo ga se sa pijetetom, očekujući njegovu drugu retrospektivnu izložbu u Beogradu (prva je bila pre nekoliko godina u Galeriji RTS, dok je Ljuba još bio živ). Početkom sledećeg meseca otvara se još veća izložba njegovih radova u Galeriji SANU (Ljuba je bio član te Akademije), sa obimnim katalogom na srpskom, francuskom i engleskom jeziku.

PROČITAJTE JOŠ - Ljubi spomen-atelje

Ljuba Popović se na prelomu veka i milenijuma u društvenom smislu ukazao kao najvažniji srpski umetnik. Osnovao je i u pozadini, nenametljivo, kao mentor, tridesetak godina vodio Modernu galeriju Valjevo. Postala je centralna u regionu za organizovanje najvrednijih izložbi, a izlagati u njoj ne znači samo biti neko u likovnom svetu već ući na velika vrata u istoriju srpskog slikarstva. Koncepcijski zasnovana na predstavljanju fantastičnog, metafizičkog i neosimbolističkog figuralnog slikarstva, Galerija se u svetskim okvirima izdvojila tako što je postala predvorje Muzeja slikarske fantastike koji treba da se otvori u Valjevu. Kada Etjen Šaton više nije živ a galerije i muzeji posvećeni fantastici u Evropi i SAD polako sustaju, Moderna galerija Valjevo je važna na svetskoj mapi dešavanja u umetnosti fantastičnog realizma i postnadrealizma.

PROČITAJTE JOŠ - Sramota na grobu Ljube Popovića

Leonid Šejka je, kako se seća crtač Dragan Lubarda, njegov poštovalac i Ljubin kum, dolazio na Likovnu akademiju da vežba sa studentima crtanje akta po modelu, u prirodnoj veličini. Dok su drugi zatezali velike pak papire i razmahivali se široko po njima, Šejka je crtao akt u gornjem uglu formata papira skoro kao minijaturu. Izgleda da ga nije zanimao program akademske nastave ali je već tada bio značajan slikar jer je kako Dragan Lubarda kaže imao savladanu studiju, do tančina je poznavao disciplinu crtanja. U tom smislu Ljuba Popović je takođe bio disident, otpadnik od zvanične nastave, prinuđen da kao i Dragan Lubarda napusti Primenjenu i pređe na Likovnu akademiju. Ljuba je u odnosu na Šejku i neke druge članove Mediale bolje poznavao crtanje večernjeg akta a iz tog pregnuća su nastale prve njegove slike. Dado Đurić i Uroš Tošković su, kako se seća Lubarda, kao studenti veoma držali do sebe jer su više radili od drugih. Ljuba i Lubarda su leti, na raspustu, danima utovarivali ugalj u vagone na železničkoj stanici od čega su plaćali akt za vanredno poziranje. Za Ljubino slikarstvo zlonamerni kažu da je odocneli impresionizam i da mu je crtež odveć naivan kao što se za Toškovića tvrdilo da stvara urbanu naivu. Slikar i crtač kao Ljuba međutim ne postoji u celokupnoj istoriji slikarstva, oko toga se moramo složiti, što je prepoznao i Salvador Dali, sve ostalo se povlači pred činjenicom da je Ljuba izuzetan umetnik.