Usporeni balet smrti

NIŠTA nije moglo pre pola veka pripremiti publiku na surovu "Divlju hordu" (The Wild Bunch) Sema Pekinpoa. Režirana kao produženo finale kultnog ostvarenja "Boni i Klajd", uz oslonac na preispitanim špageti vesternima, "Horda" je otišla u ekstremnu reviziju likova i mitova Divljeg zapada.

PROČITAJTE JOŠ - Nezaboravni junaci Divljeg zapada

Dani pravičnih heroja vesterna bili su definitivno odbrojani sa ovim filmom, u kojem nema arhetipske borbe dobra i zla, belih i crnih šešira, samo loših momaka i odmetnika koji su uzimali zakon u svoje ruke.

PROČITAJTE JOŠ - Nikola Popević: Srbi vole vesterne i akciju

Snimajući priču o "lošim muškarcima u prelaznim vremenima", Pekinpo je radnju smestio u 1913. za vreme Meksičke revolucije, kad se odmetnici starog kova Pajk Bišop (Vilijam Holden), Dač Engstrom (Ernest Borgnajn), Tektor Gorč (Ben Džonson) i Lajl Gorč (Voren Outs) osećaju zastarelima u svetu prvih automobila.

- Moramo da razmišljamo dalje od naših pištolja - kaže Pajk naslućujući početak kraja jedne ere. Imao je dobar osećaj, jer je sa ovim filmom, iako nije poslednji iz tog žanra, umro vestern.

Iako nisu bili "dobri momci", članovi bande odlučuju da spasu prijatelja Meksikanca Anhela (Haime Sančes), koji je pokušao odbraniti svoje selo od meksičkog generala Mapačea (Emilio Fernandes) i bio zatočen i mučen. Taman kada su privoleli publiku, stradaće probušeni mecima u do tada nikada viđenim scenama krvavo rasprskavajućeg nasilja, u usporenom baletu smrti, te sa sobom u grob povesti još stotinak gorih od sebe.

U vesternima je bila mala šansa da glavni likovi umru do odjavne špice, kamoli nasilnom smrću, a čak se ni negativci nisu izvijali od boli i umirali sa otvorenim ranama od metaka. U svakoj sceni puškaranja Pekinpo je do tančina prikazao ispaljivanje hitaca iz raznog oružja, kao i metke dok paraju odeću i kožu. Bio je to ne samo najkrvaviji, već i film sa najviše mrtvih, zapravo preteča "Ramba" ili "Komandosa".

U vreme snimanja "Divlje horde" u atentatima su umrli Martin Luter King i Robert F. Kenedi, a rat u Vijetnamu je bio na vrhuncu. Sa tim u vidu, vestern više nije mogao biti isti, barem ne u Pekinpoovoj (re)viziji. Tako je "Divlja horda" bila odraz negativnog iz stvarnosti tadašnje Amerike. Film je naravno izazvao kontroverze, a Pekinpoa su optuživali za glorifikaciju nasilja i njegovo pretvaranje u filmsku zabavu.

Snimanje završne scene potrajalo je punih 12 dana, zbog čega je budžet filma narastao s tri i po na više od šest miliona dolara. Završna akcija "Divlje horde" još izgleda moćno, pogotovo kada meci počnu da praše iz mitraljeza. Posle skoro pet minuta, zaglušujuća pucnjava se ublažava dok njen eho odnosi Pajka i ekipu u istoriju, a kinematografiju u budućnost.

Najavljen je moderni rimejk "Divlje horde", a trebalo bi da ga režira Mel Gibson, koji za sada u glavnim ulogama želi Majkla Fasbendera, Džejmija Foksa i Pitera Dinklidža.

Reditelj u razgovoru sa Holdenom i Aurorom Klavel

NASILjEM DO KATARZE

SMISAO filma je uzeti fasadu filmskog nasilja i uključiti ljude u nju tako da osete nelagodu. To je strašna, ružna stvar. A opet osetiš i uzbuđenje jer smo svi mi nasilni - govorio je Pekinpo. Tvrdio je da koristi nasilje kao sredstvo postizanja katarze jer je verovao da će publika biti pročišćena dok mu svedoči na ekranu. Kasnije je priznao da je ta ideja bila pogrešna jer su gledaoci dolazili da uživaju u nasilju bez užasavanja, što ga je mučilo tokom karijere.

Sem Pekinpo

AKCIONI ŽANR

UTICAJ "Divlje horde" na akcioni žanr bio je izuzetan. Pekinpo je scene akcije snimao sa šest kamera kako bi dobio brzu izmenu uglova, ali niko pre njega nije na tako zapanjujuć način iskoristio efekat akcionih usporenih pokreta, koji je postao glavno izražajno sredstvo u akcionom žanru, od filmova Valtera Hila, Džejmsa Kamerona, Džona Vua pa do "Matriksa".