Mihić - enciklopedija našeg filma i TV

NIKO na ovom ubogom tlu nije uspeo kao Gordan Mihić da životnim autsajderima, nesrećnicima sa margine daruje autoritet uzvišenih tipova, niti je postojao neko kome je tako dobro pristajalo vlastito ime. Mihić je bio naš filmski Anton Pavlovič Čehov - poručio je reditelj Emir Kusturica u pismu kojim se oprostio od svog prijatelja i saradnika sa kojim je stvorio remek-dela "Dom za vešanje" i "Crna mačka, beli mačor".

Odlaskom scenariste, dramskog pisca, reditelja i profesora FDU Gordana Mihića srpska kinematografija je, bez sumnje, ostala bez jednog od svojih stubova. Njegova karijera je svojevrsna enciklopedija srpskog filma i televizije. U kultnom ostvarenju "Zvižduk u osam" (1962) prvi put se našao njegov potpis na filmskoj špici, a tada je počela i njegova saradnja sa scenaristom Ljubišom Kozomarom iz koje će se roditi neka od najboljih dela crnog talasa. Nenadmašni tandem stvorio je Džimija Barku u kultnom filmu Živojina Pavlovića "Kad budem mrtav i beo". Za ovog reditelja napisali su još jedno antologijsko delo - "Buđenje pacova". Crni talas ne bi bio isti bez saradnje sa Kozomarom u "Vranama", ili Milanom Jelićem u "Bubašinteru".

- Mihić je dugo bio najbolji filmski pisac u Evropi, a živeći u Americi i Evropi primetio sam tu istinu. Ljudi kao što je bio Gordan pretvarali su Srbiju u veliki svet i hranili naše navike da se osećamo kao da smo i mi deo tog sveta - s pravom tvrdi Kusturica.

PROČITAJTE JOŠ: EMIR KUSTURICA NA VEST O SMRTI VELIKOG SCENARISTE: Gordan Mihić je bio naš filmski Anton Pavlovič Čehov!

Za Mihićem, našim najznačajnijim filmskim scenaristom, duboko žali i reditelj Goran Paskaljević. Potpis ove dvojice velikana nalazi se na pet legendarnih naslova: "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Pas koji je voleo vozove", "Varljivo leto `68", "Tango argentino" i "Tuđa Amerika".

- Mnogo sam naučio od Gordana, ne samo o veštini pisanja scenarija, već i družeći se sa njim, štošta o životu - priseća se, za "Novosti", Goran Paskaljević. - On je bio čovek sa stavom, pošten, istrajan, blizak običnim ljudima koje je umeo da osluškuje u autobusu, na pijaci, ispred šaltera i da njihove životne probleme, velike i male, prenese uz autentične dijaloge na filmsko platno i TV ekrane. Nedostajeće mi, nedostajaće srpskoj kulturi jedinstveni Gordan Mihić!

Bez velikog scenariste ne bilo ni čuvenog "Balkan ekspresa", ali ni omiljenih televizijskih junaka. Ispisao je i neke od najsvetlijih stranica TV istorije, već od prve serije "Samci" (1968). A onda je u "Kamiondžijama" (1973) stvorio Paju i Jareta, obožavane TV junake. Iste godine kada se publika zaljubila u vrcave "kamiondžije", emitovana je njegova crna komedija "Siroti mali hrčki". U tekstu o dva dokona službenika čija glupa igra dovodi do državnog sloma, koja je zaživela i u pozorište i na film, sam Mihić je u jednom intervjuu, za "Novosti", rekao da ni danas u njoj "ne bi promenio ni reč".

- Priču o ta dva bedna crva čija glupost, lenjost i besmislene svađe prouzrokuju nacionalnu katastrofu napisao sam u ranoj mladosti, za jedno popodne, kao radio-komediju, i ne sluteći da će ući u sve medije. Šta sad da im dodam - ajped, internet, "fejsbuk"? - kazao nam je tada Mihić.

"ZVIŽDUK U OSAM"

Osamdesetih i početkom devedesetih godina iz njegovog pera nastale su i dve velike televizijske priče o mladima sa margine - "Sivi dom" i "Zaboravljeni", koje je režirao Darko Bajić.

- Celoga života bio je stamen kao stena. Imao je čvrste principe od kojih nije lako odustajao. Još kada sam prvi put saznao da ću imati priliku da radim "Sivi dom" počeli smo da vodimo duge dijaloge u kojima je on uvek pobeđivao. Ipak, to me je naučilo kako da poštujem svoju maštu i kako da kroz dijalog dolazim do rešenja - priseća se Bajić za naš list. - Svi njegovi junaci, ti obični, kako ih mi zovemo, mali ljudi, bili su puni ljubavi prema životu. Umeo je da iz gotovo neverovatnih situacija stvara istoriju naše kinematografije i književnosti.

"KAMIONDžIJE"

Sa suprugom Verom Čukić i ćerkom Ivanom Mihić sarađivao je na brojnim projektima, poput TV serije "Gore dole", drame "Dnevnik uvreda", filmova "Mehanizam", "Kupi mi Eliota"...

Mihića će pamtiti i brojne generacije studenata FDU sa katedre za dramaturgiju koje su imale tu čast da uče od najboljeg. Uprkos njegovom impresivnom scenarističkom opusu, njegov mlađi kolega Saša Radojević skreće pažnju na jedan, pomalo zapostavljeni, talenat ovog vrsnog autora.

"PAS KOJI JE VOLEO VOZOVE"

- Voleo bih da naglasim da je Mihić i kao reditelj bio izuzetan. Njegovo ostvarenje "Vrane", koji je napisao i režirao sa Kozomarom, bez dvoumljenja spada među najbolje filmove koji su napravljeni kod nas - tvrdi Radojević i zaključuje:

- Gordan Mihić bio je scenarista i reditelj koji je srpskoj umetnosti doprineo sa onoliko vrednosti kao i pisci njegove klase - Nušić i Aleksandar Popović!

PROČITAJTE JOŠ: Preminuo scenarista Gordan Mihić

POSLEDNjI POZDRAV ZA KOLEGU

U SPOMEN na dramskog pisca, scenaristu, reditelja i profesora FDU Gordana Mihića u utorak na svečanom otvaranju 43. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji održan je omaž posvećen jednom od naših najplodnijih scenarista. Na vrnjačkom festivalu, Mihić je čak četiri puta osvajao prvu nagradu za najbolji scenario i to za filmove "Osvajanje slobode", "Balkan ekspres", "Srećna nova `49" i "Crna mačka, beli mačor". Za njegov nemerljiv doprinos srpskom filmu publika ga je i ovog puta nagradila gromoglasnim aplauzom. (G. Ć.)

"VARLjIVO LETO `68"

BRANKO BALETIĆ: FIOKA PUNA REMEK-DELA

REDITELj Branko Baletić, u izjavi za naš list, za Mihića, prijatelja i saradnika, kaže da je bio tih i nenametljiv čovek, uvek spreman da pomogne. Tokom saradnje na "Balkan ekspresu" bilo je mnogo izmena koje je Mihić dozvoljavao dok god je bio obavešten o njima.

- Gordan nije učestvovao ni u kakvim spletkama, držao se po strani. Ono što malo ljudi zna je da je ustajao u 6-7 sati ujutru i radio celo pre podne. Imao je jednu fioku u radnom stolu u kojoj je uvek bilo nekoliko spremnih tekstova. Otimali smo se kome će dati da iz nje izvuče neki tekst - prisetio se Baletić. (I. D. S.)

"SIVI DOM"

IZJAVE

Ana Brnabić: Ostavio je neizbrisiv trag

- SVOJIM izuzetnim delom obogatio je srpsku dramsku scenu i ostavio neizbrisiv trag u filmskoj umetnosti, a generacije studenata imale su privilegiju da uče od velikog profesora, umetnika i čoveka. Njegova zaostavština ostaće da živi i kroz generacije koja dolaze.

Vladan Vukosavljević: Neograničen talenat

- OSTAĆE upamćen kao veliki scenarista koji je obeležio pet decenija srpske kinematografije i televizijskog programa. Njegov literarni talenat prelazio je granice žanrova i svoj izraz nalazio u romanima, dramama i stripu. Kao izuzetan pedagog, za sobom je ostavio mnogobrojne generacije studenata, koje sa uspehom prenose njegovo znanje. Kroz poznate citate iz kultnih filmova, serija i dramskih ostvarenja, nastaviće da živi u srpskoj kulturi.

Ivica Dačić: Najbolji pripovedač

- NAPUSTIO nas je jedan od najboljih, najuverljivijih pripovedača večnih ljudskih priča. Od "Zvižduka u osam", preko crnog talasa, pa sve do prelaza između dva veka, i "Nemanjića", na njegovim scenarijima stasavali su najveći glumci, a njegova dostignuća su ulazila u narod i postajala neodvojivi deo naše kulture, ali i našeg slenga. On je neodvojivi deo stasavanja generacije kojoj pripadam, a verujem i uzor mlađima koje nas nasleđuju.

Lazar Ristovski: Bio je jedan od najvećih

- UMIRU veliki, a Gordan je uistinu bio jedan od najvećih. Sreća što iza velikih ostaju velika dela - oprostio se Ristovski od kolege sa kojim je stvorio poznato ostvarenje "Beli lavovi".

Milan Jelić: Novinarski počeci

- ZA Gordana me vezuju uspomene iz rane mladosti, kada smo, zajedno sa Kozomarom, sarađivali u "Borbinom" dodatku "Sport i svet". I tada se videlo da je veliki čovek i autor od koga se može mnogo naučiti. On i Ljubiša napisali su scenario za moj prvi film "Bubašinter". Mnogo će mi nedostajati.

"CRNA MAČKA, BELI MAČOR"