Lider Legendi: Duboka odanost ljubavi

SVESTAN sam svih svojih neznanja. Ona motivišu čoveka na nova istraživanja i delanja. Onaj ko sve zna - završio je priču.

Ovim rečima počinjemo neobičan razgovor sa Zoranom Dašićem Dašom, osnivačem i duhovnim ocem grupe "Legende". U javnosti poznat kao romantik i tekstopisac duboko odan ljubavi, za "Novosti" ovog puta neskriveno priča o gledanju na Boga, pravdoljubivosti i ljubavi, a samim tim i o potrebi za stvaranjem i suštinskom korenu svog bića.

- Moj deda Petar bio je veoma pobožan čovek, a pre rata je bio u Kraljevoj gardi - počinje priču Dašić. - Posle šestoaprilskog bombardovanja povukao se u Petrovac na Mlavi i tamo izbegao sa porodicom. Svi smo ga smatrali "božjim čovekom". Iako nije bio sveštenik, bio je veliki vernik, a njegovu sobu, prepunu ikona, i sada pamtim kao da sam ušao u hram.

Naš sagovornik uvek govori kako mu je rečenica "život je čudo" osnovna odrednica. U njeno značenje, kaže, stotinu puta se lično uverio.

- Majka mi je pričala, dok je još bila devojčica, da su je često vodili u manastir Rakovica. Jednom je, kaže, osetila toliku blagost, da je svom ocu rekla: "Ja ću da ostanem ovde!" Dabome, deda Petar to nije dozvolio, ona je bila još dete, ali je priča kasnije dobila pravi, životni epilog. Pre oko tri decenije, kada mi je umro otac, moja majka je sve češće odlazila u isti manastir, družila se sa monahinjama, i na kraju je ostala tamo. Zamonašila se, sada nosi ime mati Angelina. Blagoslov joj je dao lično patrijarh Pavle, sa kojim je bila veoma bliska.

Daša kaže da je sve to umnogome uticalo i na njegovo vaspitavanje, a i potonje životno delo. Nekoliko misli posebno izdvaja kao moto koji ga prati.

- Nikada nikog nemoj da povrediš sa namerom! - podvlači Dašić. - Svi smo grešni. Ali posebno je zlo ako to radiš smišljeno. Moja majka je umela i da kaže prelepu misao: "Kada nešto tkaš - veži konac za Nebo!"

Pročitajte još: Zoran Dašić Daša: Nastavljamo dalje bez Ivana

Daša kaže da postoje tri stvari o kojima nikada ne treba pričati unapred.

Grupa "Legende" - Foto Tanjug

- Ne govori o Bogu, dok ga u sebi ne prepoznaš, ne pričaj o tuđem grehu, jer i njega možda prepoznaš u sebi, niti o sutrašnjem danu, dok ne prođe.

"Nemoj nikad", kaže on, "da se hvališ tuđom mudrošću, jer nije tvoja, ali ni svojom, jer onda više nisi mudar".

- To sam ja. To mi je usađeno. Supruga mi neretko zamera da sam lakoveran i lakomislen, prosto, da me je lako prevariti, ali ja često i dragovoljno sam na to pristajem. Svakome Bog daje po zasluzi. U suštini, rođeni sam demokrata, ali ne u političkom smislu te reči. Imam potrebu da svakog čoveka pustim da iznese svoje mišljenje, da lepo kaže šta ima.

Vraćamo se u realnost i među "Legende". Posle tri decenije grupa je na raskrsnici, traži novog pevača. Dašić podvlači da je ova grupa veliki brend.

- Za tri decenije iza nas je više od 2.500 koncerata u najelitnijim dvoranama u svetu. Samo u Sava centru imali smo 60 takvih nastupa. Pa ipak, jedno pravilo je neprikosnoveno: nijedan pojedinac nije važniji od grupe. Jer - ovo nije grupa, ovo je ideja! Nisam najbitniji ni ja, koji sam sve pesme napisao i uradio. Punih 30 godina insistiram na tome. Neću takvu ideju da rasprodam kao puku komercijalu!

Novog pevača Dašić traži vrlo polako, oseća da ima obavezu prema brendu, ali i publici. Novi frontmen mora da voli to što radi, jer publika to oseća. Nema potrebe da bude kao prošli, naprotiv, bitno je da bude svoj. A pesama već ima dovoljno, ispisane su i komponovane, samo čekaju da budu snimljene.

Naš sagovornik je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja kompozitora, kao i redovni član Akademije scensko-muzičkih umetnosti Srbije. Pa ipak, ekskluzivno za "Novosti" najavio je još jedan kreativni iskorak.

- Posle tri zbirke poezije, prvi put sam se odvažio da se okušam u prozi. To će biti presek jednog života, ali i vremena u kojem sam ja trajao kao čovek koji je na autentičan način odrastao i stasavao. Biće to i biografsko i dokumentarno štivo. Mene podseća na rasute drage fotografije po stolu.

"VAŠE DETE"

POSLE jednog koncerta Dašiću su prišli roditelji sa mališanom i šarmantno mu rekli: "Ovo je vaše dete".

Muzičar je upitno pogledao ka njima, a zatim dobio "zaslužen" odgovor: "Posle vašeg koncerta zaljubili smo se jedno u drugo i ... eto.

- Nije bila retkost da se u pola koncerta razlegne neočekivan aplauz u pola pesme. Tada shvatimo da je neko zaprosio svoju nevestu i da je publika aplaudirala njima a ne nama.

Postoji i potresna strana priče.

- Jedna žena mi je rekla kako je njen otac kao poslednju želju tražio da mu puste našu pesmu, i dok je trajala on je napustio ovaj svet. Pesma je bila "Ovom ulicom više neću da prolazim"...