SAHRANJEN MILAN TUCOVIĆ: Slikao je velikom dušom (FOTO)

U DVA anđeoska glasa braće Teofilović, pesma "Marijo, bela kumrijo" ispratila je u ponedeljak na Novom groblju, na večni počinak Milana Tucovića (1965-2019), vajara slikara, akvarelistu, crtača, koji je prošlog petka iznenada zaspao, da se ne probudi.

Od umetnika i blagorodnog čoveka, iza koga su ostale ćerke Jovana i Bojana i supruga Mila, oprostili su se mnogobrojni prijatelji, rodbina, kolege, poštovaoci. U koloni koja se otezala do kapije, da izraze svoje saučešće porodici, čekali su slikari, vajari, pesnici, pisci, muzičari, pozorišni umetnici, ali i komšije i mnogi drugi sa kojima je drugovao.

- Sanjao si onaj tvoj san da te Andrej Tarkovski izvlači iz onog reda i kaže tebi nije mesto ovde. I sad se taj tvoj san ostvaruje. Ali nije trebalo tako brzo - bile su poslednje reči koje mu je na grobu uputio prijatelj, sveštenik Željko Đurić. - I živeo si veoma brzo i mnogo si radio i mnogo stvorio. Obuhvatio si sve - i poeziju i filozofiju i teologiju. Sve si to utkao u tvoju dušu i tvoje ogromno srce. I onda si stvorio one divne slike. Živeo si za druge, nisi znao da se štediš.

Pre sahrane u Aleji zaslužnih građana, na komemoraciji održanoj u Skupštini grada, svečana sala bila je mala da primi sve koji su želeli da odaju počast Tucoviću.

- Postoje događaji pred kojima reči ostaju neme ili izmiču, a slike se gube ili blede - istakao je pesnik i prijatelj Vojislav Karanović. - Pa opet, šta nam je drugo ostalo ako ne slike i reči. Slike koje si ti stvorio ostaće da žive kao neprolazna vrednost, i u njima će mnogi nalaziti radost. Raznim naznakama na svojim radovima ti si prizivao anđele. Svojim slikarstvom izgradio si lestve uz pomoć kojih anđeli mogu da se spuste i jave se u našem snu.

Povorka na Novom groblju Foto N. Skenderija

Pročitao je i pesmu "Portret", pre tri godine posvećenu slikaru, u kojoj ga već prvim stihovima poredi sa anđelima:

"Deluje odsutno. Pomalo začuđeno.

Sa rukama položenim na krilo,

Sa krilima okačenim na čiviluk...."

- Milan nije bio samo veliki srpski slikar, već je svojom neposrednošću, gravitacijom privlačio sve nas - istakao je njegov kolega, slikar Vladimir Dunjić, sa kojim je sarađivao i u grupi "Fantastičnih 6". - U tom svom Sunčevom sistemu okupljao je najneverovatnije, najrazličitije ljude. Svi mi koji smo danas ovde smo svedoci te njegove osobine. Ali, hteo bih nešto da kažem o njegovom slikarstvu, koje je bilo i njegov život. U našoj umetnosti pojavio se kao meteor. Među galeristima i kolegama kružila je priča o mladom slikaru koji radi kao stari majstori. Brzo je potom izborio mesto najboljeg figurativnog slikara, koje je zadržao do danas.

Foto N. Fifić

Zamenik predsednika Opštine Požega Ivan Novaković istakao je kako se dan ranije i u Tucovićevom rodnom mestu prepuna sala oprostila od velikog umetnika i čoveka:

- Uvek je bio rado viđen u Požegi i ljudi bi rekli da im je svaki put kada bi ga sreli ulepšao dan. Požega ga neće zaboraviti - obećao je Novaković.

U ime porodice, svima koji su ovih dana saučestvovali u njihovom gubitku zahvalila se ćerka Bojana i pozvala one koji su poznavali njenog oca i od njega "dobili delić svetlosti" koju je nosio, da tu svetlost čuvaju u sebi i prenose drugima.

Foto N. Fifić

KAO U RUŽNOM SNU

DANAS kao da smo u pogrešnom komadu u kome je sve nerazumljivo, kao u ružnom snu - rekao je na komemoraciji reditelj Nikita Milivojević. - Nemoguće je reći koliko ćeš nam nedostajati, kao i sve ono što smo delili. Svaki put kada budem pogledao dobar film, pročitao dobru knjigu, video dobru izložbu, pomisliću na tebe, dragi prijatelju. Počivaj u miru.

PROČITAJTE I: Bio samo svoj i od početka velika slikarska zvezda

Foto N. Fifić

INSTITUCIJA LjUBAVI I DOBROTE

BRAĆA Teofilović su Tucovića, veselog, razdraganog, neposrednog, upoznali na otvaranju njegove druge samostalne izložbe na Kolarcu:

- Srodili smo se sa njegovim slikama, a on sa našom muzikom - rekli su opraštajući se od prijatelja. - Znali smo da će to prijateljstvo trajati od tog trenutka pa sve do beskonačnosti. Milana niste morali poznavati da biste ga voleli. Bio je institucija ljubavi i dobrote, a njegovo srce kuća za sve nas. Govorio je: "Na kraju sve to nebo poravna". Ono se sad njemu raduje. Danas se ne rastajemo sa Milanom, samo nastavljamo da čuvamo san o njemu.

Foto N. Fifić