I žena je, pre svega, čovek!

JEZIČKI priručnik, koji su nedavno u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti" predstavili Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (a sama publikacija, sa predgovorom Zorane Mihajlović, postavljena je na sajt Vlade) , podučava nas (o) "rodno osetljivom jeziku" čije prihvatanje i primenu autorke smatraju temeljnim uslovom i izrazom istinske ravnopravnosti među polovima. Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović navode da "Srbija, nažalost, još nema zakonska rešenja na koja bi se moglo pozvati u cilju sprečavanja diskriminacije u jeziku", a nude i (nezamislivo detaljan) spisak zanimanja u uobičajenim muškim, ali i u oblicima za ženski rod. No, može li se jezik, makar i u potpunosti "rodno nediskriminativan", kakvom nas ove mlade feministkinje podučavaju, uopšte smatrati "ključnim korakom" u borbi za postizanje rodne ravnopravnosti - ili je priručnik, baš kao i sama priča o rodno senzitivnom jeziku, pre zamazivanje očiju javnosti i "šminka", u trenutku i u društvu u kome imamo nedopustiv stepen diskriminacije, femicida i nasilja?

- Jezik je, verujem, najsnažnije sredstvo koje čovek ima - uverena je dr Svetlana Slijepčević Bjelivuk, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU. - Pogledajmo samo razvoj našeg jezika: u 9. veku, Ćirilo i Metodije doneli su pismo i knjige s misijom da rašire i očuvaju hrišćanstvo. Čitav slovenski svet je osvojen u narednim vekovima. Ne ratom, slovom! Ovde je suštinsko pitanje da li se dobro prezentuje i razume pojam rodno osetljivog jezika - ne slažem se s konstatacijom da on može uticati na vidljivost žena u javnom životu. Žena koja se bavi advokaturom neće biti manje vidljiva ako je nazovete advokatom. Još važnije, neće biti ni diskriminisana time.

ADEKVATNA upotreba jezika nužan je uslov ne samo za ostvarivanje rodne ravnopravnosti nego i za opštu kulturu, smatra Svetlana:

Svetlana Slijepčević Bjelivuk

- Formalno i suštinski, ovaj Priručnik je tu temu promašio, baveći se na prvom mestu upotrebom naziva za zanimanja, zvanja i titule, ostavljajući po strani sva druga sredstva, u kojima se mnogo češće i više ogleda diskriminacija. Pritom, strogo normativistički, lingvistički i komunikološki gledano, u Priručniku i nema smernica. Postoji samo jedna smernica: upotrebljavajte imenice koje inače ne upotrebljavate. Postoji spisak reči, od kojih su mnoge bile u upotrebi odavno, ali s drugim značenjem, a ima i onih koje su stvorene za ovu i slične prilike, poprilično nespretno.

Marina Nikolić

Dr Marina Nikolić, viša naučna saradnica Instituta za srpski jezik SANU, primećuje da autorke priručnika "nisu baš u saglasju sa dostignućima srpske gender lingvistike (iako se na nju pozivaju)":

- One sužavaju pojam rodno oseljivog jezika, svodeći ga, nažalost, samo na sufiks. I to smatram najvećom manom ove knjige. Mislim da rodno osetljiv i nediskriminatoran jezik (koji osim sufiksa podrazumeva i zabranu seksizama, izbegavanje fraza tipa "nežniji pol", "lepši pol" i slično), zaista može učiniti žene vidljivijim i ravnopravnijim. Ali, to je samo jedno od sredstava, a nikako najvažnije.

Pročitajte još: Ko kaže borac umesto borkinja, platiće 1,5 miliona dinara

Dr Jovanka Radić, naučni savetnik u Institutu za srpski jezik SANU, smatra da težnja da bilo šta, a posebno jedna od ukupno dve prirodne klase bića koja koriste ljudski jezik ("muško" i "žensko") postane vidljiva u jeziku, ne vodi ničem drugom do - dekonstrukciji jezika kao sredstva mišljenja.

Jovanka Radić

- Svest o jednakosti (istorodnosti i istovrsnosti) ljudskih bića oba pola izražavamo tako što za sve jedinke tog roda kažemo "čovek", "ljudi", a ako se veruje da muškarac i žena određeni posao obavljaju na jednak ili jednako dobar način, da kvalitet njihove delatnosti (lekar, hirurg, oficir, ministar...) ne zavisi od pola, to verovanje nalaže u svemu isti naziv - ističe Radić. - Insistiranje na razlici tipa "ministarka" - "ministar" ne podrazumeva svest o ravnopravnosti i jednakosti u društvenom (ljudskom) smislu, već obrnuto: svest o razlici (nejednakosti) i neravnopravnosti.

Ona objašnjava da će oni koji budu učeni da "žensko" nije ČOVEK, odnosno, da je "psiholog" jedno, a "psihološkinja" drugo, biti sprečeni da dođu do pojma ČOVEK ili PSIHOLOG. Naopaka i veštački ustrojena jezička praksa stvara generacije nesposobne da dosegnu pojmovno mišljenje, upravo ono što čoveka čini ČOVEKOM, u univerzumu jedinstvenim bićem.

- Kao odrasle jedinke, oni će biti sposobni da budu dobre sluge svojih gospodara, ali ne i da sami produktivno misle, planiraju i odlučuju - uverena je Jovanka koja se, u kontekstu ovih agresivnih nasrtaja na srpski jezik pita i da li se sličnim intervencijama podvrgavaju jezici starih i/ili moćnih naroda.

PREDSEDNIK Odbora za standardizaciju srpskog jezika, profesor dr Sreto Tanasić, podseća da je Odbor još 2011. doneo i Odluku o pitanju imenovanja osoba ženskog pola kao nosilaca određenih zvanja i zanimanja (što se danas najčešće politički imenuje jezikom rodne ravnopravnosti), a 2017. izdao i saopštenje, u kome se kaže da je svaka intervencija u jeziku sa stanovišta bilo koje ideologije koja nije u skladu s naukom o srpskom jeziku nedopustiva - u šta spada i nametanje "socijalnih feminitiva" kakvi jezik ne bogate već urušavaju.

Sreto Tanasić

Tanasić je uveren da u našem društvu, danas, ima mnogo važnijih stvari koje treba učiniti za ženu, da je ovaj pokret osmišljen sa upravo suprotnim ciljem od ostvarivanja ravnopravnosti, te da on ima ozbiljne kritičare i na Zapadu.

- Ovaj priručnik feministkinje mogu međusobno deliti - kaže Tanasić. - Niko je ne sme, ni sa nivoa političkih pokreta ni sa nivoa države, bilo kome nametati. To nije jezički normativni instrument, već proizvod jezičkog inžinjeringa, nepoznat jezičkoj praksi od Staljinovog vremena. To nikako nije izraz demokratizacije društva, već obrnuto - pokušaj da se stav jedne društvene grupe, suprotan mišljenju nauke, nametne celom društvu. Političke odluke u bilo kojoj sferi koje nisu u saglasju sa strukom ne mogu doneti dobro društvu; ta istina je dobro poznata i mnogo puta potvrđena.

DA STE MOGLI I MOGLE...

- NORMATIVNOST mnogih imenica ovde je, u najmanju ruku, upitna (sociološkinja, politikološkinja) ali je nenormativna i nezgrapna leksika posledica, a ne uzrok sveopšte manjkavosti - objašnjava Svetlana Slijepčević Bjelivuk. - Kada bismo poštovali insistiranje na ovakvoj upotrebi jezika, dobili bismo ne samo duhovit već i nečitljiv i nerazumljiv tekst. A možemo i da zamislimo kako bi izgledalo jedno prepričavanje najobičnijeg događaja iz prošlosti kada bismo ovako planirali i propisivali jezik: "Da ste mogli i mogle da budete prvi i prve koji su i koje su se zalagali i zalagale za rodno osetljiv jezik, danas bi sve bilo drugačije."

JEZIČKI RODNO NEOSETLjIVA STUDIJA

NA LISTI su se našle i imenice koje ne označavaju ni titule, ni zvanja, ni zanimanja, kakva je, recimo, imenica bogatašica. Ili boljševikinja? Čudne su i ideje da se žene koje obavljaju poslove biskupa nazivaju biskupice, dok krupije ostaje nepromenljivo... - navodi Svetlana Slijepčević Bjelivuk, koja je, baš kao i većina lingvist(kinj)a koji su Priručnik pogledali, ostala zapitana nad mnogobrojnim nedoslednostima. Recimo, sve tri sagovornice "Novosti" "po Priručniku" bi bile isključivo "doktorke nauka" - dok žene lekari mogu da biraju između titula "doktorka" i "doktorica". Želeći valjda da "pokriju" sve delatnosti, autorke nude oblike poput "izvestilice" i "izveštačice", od reči izvestilac odnosno izveštač, a nisu poštedele ni gramatički ženski rod već preporučuju da poput Hrvata usvojimo i sutkinju ili sudinicu nasuprot sudiji ako želimo da budemo "jezički osetljivi", naravno.